Вековна обавеза српског народа да васкрсне  Немањићка Србија 

На самом почетку двадесет првог века земља Србија је остала без народа. Прекројених граница, бедна и сиромашна, и не личи на ону Србију коју су нам оставили преци

Српски народ је остао без Богом одабране власти, обезбожен је и морално осакаћен. И можда управо због тога више деценија српском народу ништа не полази за руком. Поред добрих ораница, воћњака, извора чисте воде, прелепих планина и плодоносних пространства на којем може да сазри најбоља малина, шљива и јабука.

Прекрајањем српске границе, најбољи део српства остао је изван граница наше отаџбине, остављена на милост и немилост највешим србромрсцима у историји нашег народа. Све оно за шта су се вековима борили наши владари, краљеви, цареви, кнезеви, туђинска нога гази, наше светиње пали, гробља преорава, брише траг српског бивствовања.

Узели су нам име, државу, ораницу, реку, воћњак, грм.

Данас у Србији сваке године 35000 становника имамо мање, а деценијама ни једна власт ништа није по том питању учинаила. А без народа све губи смисао. Ако се овако настави изгубићемо и ову државу коју данас имамо. Тачније, остаће пуста, земља стараца, распродата на деведесетдевет година белосветским парајлијама који ће изродити своју децу, саградити своје богомоље, засадити своје воћњак.

До тада ми ћемо само имати обиље избора на којима ће нам нудити већ виђену, кварну робу. Ево пред нама су управо нови избори.

Кандидата има на претек, али ко од њих заиста може да спасе српски народ тешко је то рећи. Бојим се да су пред нама још четири године тешког живота, и нестајања па ко год од њих буде био изабран. Јер сложићете се са мном на изборе ће изаћи једна трећина народа а не сав српски народ. Можда управо због тога што зна да небира Богом одабраног вођу већ бира оне који ће само зарад сопствене користи владати Србијом и српским народом. Малодушни и разочарани народ више не мари ко их води, јер, већ одавно све наше вође личе на оног Домановићевог слепог Вођу. Не може бити да виде а да нас упорно воде у провалију.

Партијска препуцавања и обрачунавања Србију претварају у велики државни риалити шоу. Остало нам је хлеба и игара мада овог првог понестаје.

Мислим да је уместо избора требало расписати референдум на којем би српском народу била понуђена могућност да се определи да ли ће бирати председника или ће одабрати Краља. Да ли су Срби да постану монархија или су и даље да буду република. Хоће ли српски народ да се врати вери, да се врати Богу и да на њено чело стане монарх од Бога изабран и да се српски народ врати на пут који јој је Немања утемељио, на пут који је Карађорђе утабао, на пут који је Петар Први сачувао. Или ће српски народ ићи путем Србије која нестаје Србије која умире, Србије коју тлачи ко како стигне.

Коју Србију жели српски народ, којем царству жели да се приклони нећемо моћи ускоро да видимо, јер они који знају коју Србију српски народ жели да одабере неће ни овога пута омогућити да Србин заокружи ЗА. Јер знају они који живе на грбачи овог народа да би остали кратких рукава, да више не би градили свој деци солитере а нашу децу слали у контејнере. Наравно, не маре наше вође за своје поданике. МИ смо само маса којом они владају, коју јашу и глобе. Тешко да ће се наћи неко да ослушне вољу народа јер знају да би српски народ изабрао Краља, да би Србија опет била краљевина.

Српски народ и српка деца доста су чекали своје време, доста су чекали боље дане, немамо више времена минут је до дванаест.

С вером у Бога за краља и отаџбину вратимо Србији круну. Оживимо Немањићку Србију. Вратимо српском народу оно сто су нам деценијама бранили. Да нас има, да се сложимо и, обожимо. Амин Боже дај!