РЕЧ УРЕДНИЦЕ

Поштовани читаоци читатељке,

Пред вама је ново, специјално и, могло би се рећи, јубиларно издање наше ревије која ових дана обележава двадесет и осам година постојања. Нажалост, стицајем несрећних околности, јубилеј којим се ретки могу подичити, дочекујемо без Радише Ковачевића, човека који је идејни творац Гласа Србије и његов вишедеценијски директор и уредник. Њему дугујемо све, од концепције до дуговечности која нас је учинила посебним и препознатљивим на овим просторима, а и много шире, ван граница наше лепе домовине. Поштујући то, потрудићемо се да наставимо светлу традицију и на тај начин сачувамо и успомену на нашег оснивача и креатора. Јер, као што му и име говори, Глас Србије је и осмишљен да буде баш то, објективан, непристрасан, искрен и професионалним односом интонирани став на оно што се дешава у нашем окружењу, без сврставања на једну или други страну и без тенденциозних текстова зарад политичке подршке, што је данас манир којем већина издавача прибегава, вољно или невољно. Можда овакав став није доследно спроведен у првим годинама постојања Гласа Србије па је наша ревија имала у најбољем смислу речено националистички или национални имиџ, али и Србија је тада била другачија, а како се она мењала, мењали смо се и ми, као жива материја подложна прилагођавању са жељом да буде аутентични глас времана у којем настаје. И то је ваљда та формула која нас је учинила дуговечним и перспективним гласилом које има став и које своју мисију шири у другим правцима који се тичу издаваштва и публиковања такозване нове срспске мисли и осталих видова креативности са нагласком на промоцију млађих аутора, на којима свет остаје, а и Србија.

Преузимајући место уредника могу да обећам да Глас Србије неће изугубити ништа од квалитета којим је обележио своје досадашње постојање, али ће бити оплемењен новим садржајима примерено духу времена и интересовањима наших читалаца који су нам остали верни, а онима које тек очекујемо. To пре свега подразумева да ћемо и даље настојати да привучемо пажњу оног освешћеног дела Србије који нас представља у најбољем светлу, избегавајући све замке јефтиног и пропагандног национализма и патриотизма за краткотрајну и личну корист. Глад Србије ће се трудити да са дужном пажњом представи највише узлете српске духовности и све оно што чини традицију као наш највећи и трајни понос. Посебну пажњу, коју смо поставили себи као задатак, поклонићемо борби против беле куге, као највећем злу које нас је снашло, и подстицају укорењивања схватања о вишедетитним породицама као националој препознатљивости.

Свесни смо тежине тренутка у којем се као народ налазимо али и потребе да у том тренутку, који траје већ доста дуго, свако да свој пуни допринос да се „сложимо, умножимо и обожимо“, како нас је учио владика Николај Велимировић. А све што смо радили до сад учвршћује нас у уверењу да смо на правом путу и да је Глас Србије аутентични глас добронамерних људи и оне Србије чије време тек долази. Јер, током нашег у неким релацијама не тако дугог трајања, са историјске тачке гледиша, мењали су се системи, границе и људи на власт и око ње, а ми смо опстајавали. То је, ваљда, та формула наше уређивачке политике која се показала далековидом и делотворном, коју је покојни Радиша успоставио и које ћемо се држати и даље. А једина и најискренија жеља нам је да Глас Србије буде наш и ваш глас, односно глас свих нас за бољу, праведнију и срећнију земљу у којој живимо и намеравамо ту да останемо остављајући је својим потомцима чиста образа и са свешћу да смо учинили све што смо могли за њихову добробит.

Поводом двадесетосмог рођендана наше издавачке куће користим прилику да вас обавестима да смо установили новинарску награду за младе новинаре која ће се додељивати сваког 12. фебруара, а која ће носити име оснивача и дугогодишњег уредника Гласа Србије Радише Ковачевића. Награда ће се састојати од новчаног износа и повеље. Овим путем желим да се захвалим свим ауторима, академицима, новинарима, песницима и свим сарадницима који пишу за нас већ двадесет осам година. А надасве хвала вама, читаоцима и пријатељима, јер без вас и ваше подршке не бисмо ни постојали.