„Глас Србије“: Угао главног уредника Гласа Србије

Поводом јубилеја двадесеттри године од изласка из штампе првог броја националне ревије Глас Србије

ПИШЕ: Радиша Ж. Ковачевић, главни уредник „Гласа Србије“

Управо је пред рукама и очима читалаца он јубиларни број Гласа Србије. Гласило ово било је професионално, независно од сваке организације и институције. Припадали смо искључиво најширој јавности. Родило се ово гласило усред најлепшег месеца у години и попут најлепше ласте долетело над град дуге и богате традиције над Краљевски град са седам краљевских круна. Баш у време братоубилачких ратова, санкција, сеоба.

Илустрована ревија Глас Србије основана је са битним и императивним знањем да преноси истину о српском народу. Његову истрајност над свим недаћама које су га вековима угњетавале, а пре свега димензију српске самобитности. Ревија је аутентично с научног и високо професионалног нивоа, али истовремено, популарно да осветљава васколико српство ма где оно било.

Далеко се чуло за наш Глас Србије од Јаханезбурга, Канбере, до Исланда и за тај глас и професионализам, наша ревија награђена је новинарским наградама “Димитрије Давидовић”, “Светозар Марковић”, “Мајор Гавриловић”.

Ревија је дизала свој глас разума за праведност, мир и престанак убијања, за заустављање освета и мржњи, за успостављање међународног мира. Наш аутентични глас био је на страни напретка и модерне изградње отаџбине. За нашу ревију писали су најбољи, више од двеста новинара, академика, лекара, историчара, педагога, графичких уметника, фоторепортера, библиографа, документариста.

То је ковчег незаборава за посленике јавне речи уопште, наравно и милионске кориснике онога што је испод новинарског пера изашло.

Билио је и оних који су нас присвајали, оспоравали. Било је и оних који су злоупотребљавали име нашег гласила име нашег предузећа. Користили су нешто што није њихово и на шта нису имали право. Глас Србије је био један једини као Глас Русије, Глас Америке. Борили смо се против оних који су желели да нестанемо и боримо се и даље. Можда у најтежим временима по новинарску професију.

Али драга браћо и сестре уважени пријатељи, сарадници Глас Србије још више диже редакцијску осматрачницу како би што даље видела и боље чула све оне о којима ће писати, у чијој ће служби бити и којих ради је и покренута.

И наравно, пре свега желим да се захвалим свим оним ствараоцима који су били уз нас од самог почетка свим колегама, писцима, академицима који су оставили део себе на страницама наше ревије. Свим општинама и њиховим председницима чија су врата увек била отворена за нас.

А пре свега хвала читаоцима који су све ове године били уз нас јер без њих не би било вредно ни постојати.