„Глас Србије“: Угао главног уредника Гласа Србије – Видовдан 2012. године

ВИДОВДАН ЈЕ СРБИНЕ ПОНОСНИ И ПРКОСНИ!

ПИШЕ: Радиша Ж. Ковачевић, главни уредник „Гласа Србије“

 

Због данака које плаћасмо моћним и крвожедним господарима, род Србинов је од памтивека прибегавао својим поносним и пркосним одговорима: бунама, устанцима, гневом и витешким одговорима на објаве и позиве у ратове. Цена је вазда била превисока, виша и од плаћања данака, а мерена је хиљадама и милионима глава Србинових.

Данас, када уздигнуте главе обележавамо тај најчаснији и најсветлији дан Видовдан у историји Србиновој, имамо довољно снаге и мудрости и рашта да искажемо своје право лице, а ако је и потребно наличје Србиново. Одговори на све патње, разарања, убијања, силовања, киднаповања, требало би да имају цивилизацијску меру – господари ратова у свету то морају да знају колика је!

 

Има ли ишта светије од имена и главе Светога Цара Лазара, од имена и главе великог Вожда Карађорђија, од великог Хероја одбране Отаџбине од НАТО-силника и од свих иних Хероја Отаџбине Србинове? Мислимо да смо у сагласју да нема.

Ако је о потоњима реч, онда је изазован одговор Србомрсцима да васколикој Србији објасне киднаповање Хероја баш на Свети Видовдан. Ако одговоре не дају, стићи ће их клетва: „Проклет био од Бога и рода, српску главу ко изда и прода!“.

Служећи молебан на Видовдан патријарх српски господин Иринеј у Грачаници и на Газиместану, потврдио је оно што је многима било јасно да је за све овоземаљске народе обавеза да схвате да је Косово и Метохија Српски Јерусалим!

Што се мноштва питања тиче, на које би властодршци требало да дају праве одговоре: о преварама бирачког тела Србије, обећањима за „боље сутра“, распродаји друштвене и државне имовине, и продаје и предаје српских родољуба Хашком трибуналу и о враћању мандата народу, са расписивањем превремених избора… Наравно, све то беше данас на Видовдан, који би требало да буде наук властима да је насветије властито име свих влада света у именику приоритета Народ, а ако је то још властити српски, онда се тим пре све ово озбиљније мора сагледати због последица.

О чему другом би Народ морао да мисли него о својим гладним, голим, босим и без посла осталим чељадима, у времена смутна и несигурна за живот. Кад му се злосрећнику покрене утроба, тада постаје нервозан и разјарен, спреман на сваку бољу идеју и путоказ ка срећнијем времену и узда се у опробана вођства својих брижних Срба за Отаџбину.

Зато, Народе српски, данашњи дан Свети Видовдан, за све нас верујуће и одане Отаџбини и њеним херојима одбране, помоћи ће да се Јединство Срба једном за свагда оствари „збацивањем јарма с врата“, који нам је Туђин наметнуо преко својих маринета у земљи.

Ми ћемо од данас редовно насојати да објављујемо трајну тему „Косово и Метохија – српска рана непреболна“ а повод су и на данашњи дан 13 рањених Срба на Газиместану. У памет се, Срби!