Bookmark and Share

Е да сам јуче умро никада не бих сазнао да ће Остоја моћи да падне у било коју врсту депресије. То му се није десило ни док је био млађи. Свог оца никада није видео,а што се мајке тиче она је некако по његовом рођењу отишла у Финску и питање је да ли ће се икада вратити. Не знам каква је судбина остале Остојине браће и сестара мада руку на срце, ја се никада нисам распитивао, а још мање он, Остоја, је могао да ми каже.

Још као мали постао је љубимац како укућана,обзиром да је усвојен, тако и у целом комшилуку. Вероватно због неке своје враголасте нарави постао је прави правцати мезимац. Све ми се чини да је због љубави многих људи који су га окруживали некако лакше преболео све оне недаће које су се на њега окомиле док је још био беба.

Када је усвојен и када је дошао у ту кућу дали су му име Остоја-да остане и да нигде не иде. Многима је то био чудан разлог, мада, читајући и кроз школовање, сви су говорили да је и Вук Караџић добио име на сличан начин али из других разлога. Од самог старта се некако највише спријатељио са Зокијем,такође чланом породице.Гарант их је спојила иста враголаста нарав. Зоки му је дао надимак Срећко,вероватно желећи да му такав буде остатак живота, јер је каже негде прочитао да свакоме надимак у неку руку одређује судбину ...Остоја Стојковић-Срећко... Ко би рекао да неко може овако да се зове!? Нарочито имајући у виду да Остоја није човек већ – кер.

Да скратрим причу. Остоја је донет из прихватилишта и тога дана су осим нас који смо отишли по њега дошли и неки други људи и одвели су му мајку,сестре и браћу. У тој некаквој гужви успели смо да чујемо да му је мајка удомљена у Финску и ништа више.Године су пролазиле и он се развио у правог дасу.Све је било супер до оног момента док Зоки није отишао у неку бању на рехабилитацију неколико дана. Приметили смо ми да он нити једе, нити воду пије, па смо помислили да га је или напао крпељ или је приликом шетње зграбио нешто отровно. Међутим,када је однет код ветеринара или како данас воле да кажу,код свог изабраног доктора, он је одмах установио да није у питању ништа друго осим депресије,односно тешке туге за једним од чланова наше породице. Када је то доктор рекао само сам га погледао и прокоментарисао да ако је мој кер у депресији, у каквој ситуацији би ја требао да будем.

Елем, било како било, неће ми бити јасне неке друге ствари.Одведеш кера код ветеринара,а он му на лицу места установи од чега болује иако овај не може ни да кевће а камоли да прича. Са друге стране човек се разболи па оде код лекара а овај му каже- Није то ништа.То је овај вирус!

-Па који вирус кад има преко сто хиљада вируса!?

-ПА ОВАЈ АКТУЕЛНИ ВИРУС КОЈИ САДА ВЛАДА!

Ахаааа... Сад капирам о чему се ради. Значи овај који сада влада, код човека покреће повремену температуру, мучнину и нагон на повраћање. Осим тога долази до наглог пада имунитета,губљење килаже и страховите вртоглавице. Лечење је тешко и споро а инкубација траје најмање четири године. После тога може прећи у хронично.

Ух, сад не знам шта сам хтео да кажем... Гарант ме спопао

ОВАЈ АКТУЕЛНИ ВИРУС КОЈИ САДА ВЛАДА!

Дејан Јаснић 2016