"ГЛАС СРБИЈЕ" - Национална информативна ревија за истину о српском народу о Србији и српским земљама, за просперитет и јединство свих Срба у матици и дијаспори и духовни развој.
ОСНИВАЧ И ГЛАВНИ УРЕДНИК РЕВИЈЕ РАДИША Ж. КОВАЧЕВИЋ, НОВИНАР

Сматрала сам да чиним једну свету и племениту дужност. А вазда сам желела да умрем само као достојна Српкиња. Па и под непријатељским бајунетима, тој би се смрти насмејала и без успреге и страха на сусрет изашла – писала је Јелена Шаулић у свом дневнику. Успомена на храброст ове жене у њеном завичају живи до данашњих дана али даље од њеног завичаја ретко ко зна за име ове жене.На дугом списку српских жена које су учествовале у ратовима од 1912 до 1918 године, свакако треба истаћи и име, Јелене Шаулић Бојовић.

Опширније...

Момчило Гаврић је на почетку Првог светског рата имао једва осам година и био је осмо дете својих родитеља оца Алимпија и мајке Јелене. У августу 1914, аустроугарски војници су чинили велике покоље цивилног становништва у којима је настрадала и породица Гаврић. Отац је, спремајући укућане за збег, Момчила послао код стрица да нађе запрегу. У међувремену су стигли аустроугарски војници запалили кућу и почели убијати редом чланове породице Гаврић. Мали Момчило се у том тренутку управо враћао кући, био је сведок покоља.

„Видео сам у свом дворишту да су направили један покољ и масакр. Убили су ми седморо браће и сестара и оца и мајку. Кад сам видео пламен да горе чардак и кућа ја сам стао испред једног грма и гледао сам, и када сам видео ону крв, пуно двориште крви, поклани сви, побијени... Ја нисам смео ни једне речи да проговорим. “

Опширније...

Лепотица пред којом је бежао непријатељ

Софија Јовановић је још једна величанствена жена ратник из Балканских ратова и Првог светског рата. Своју бесмртност заслужила је великим херојством и великом жртвом коју је поднела за српски народ.

Софија Јовановић добила је чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Њен лик нашао се и на немачкој дописници с натписом "Дама-војник у борби 1912. године", а слика у униформи објављена је на илустрацији париског "Малог журнала" с потписом "Хероина Србије - госпођица Софија Јовановић“

Софија је рођена у Београду на Дорћолу. Била је ћерка месара Јовановића из Душанове улице.Он је имао много кћери и гласно жалио што нема “сина јунака” који ће осветити Косово. Иако је била девојчица, кад јој је отац умро, Софији су се те речи урезале у памћење.

Софија је била девојка невероватне лепоте тек матуранткиња кад је избио Први балкански рат.

Опширније...

„…Зар се ми смемо надати да ће нам просвећена Европа дати помоћ… Зар је њој стало до неколико милиона Срба… Отресимо се старог немара, растресимо ланце нехата, приберимо се…“

Надежда Петровић је једна од најзначајних српских сликарки са почетка двадесетог века. Ликовни критичари за њен стваралачки рад кажу:

„Иако је тематски остала верна националном, стилски  се потпуно окренула савременим токовима европске уметности. У односу на остале наше уметнике ишла је знатно испред свог времена - сигурно да је и то  један од разлога што од својих савременика није била добро схваћена, а у једној традиционално патријархалној српској средини.“

Међутим Надежда Петровић поред тога што је српском народу оставила својеврсни културолошки допринос оставила је и пример храбрости и хуманости жена у Србији током Балканских ратова и Првог светског рата.

Опширније...

Након славних победа српске војске на Церу и Колубари 1914 године до тада мала и непозната Србија прочула се по читавом свету. Наши преци гинули су храбро са именом своје земље на уснама. Честитошћу и поносом исткали су ореол славе којим се Србија имала закитити и дичити.

О томе какви су Срби били војници и пре свега људи по мени можда најбоље осликава апел за помоћ српској војсци једног католичког свештеника. Апел је упућен албанском становништву током повлачења српске војске преко Албаније и у њему стоји:

„Сваки би народ зверски кидисао на наш хлеб, без икаквих обзира. Једини народ који је прави такав пример у историји дао, да је пристао пре да умре, неголи да туђу имовину дира, јесте српски народ. Такав честит народ заслужује да му се изађе у сусрет. Позивам вас у име Исуса Христа да испуните своју хришћанску дужност...“

Опширније...

Још чланака...

Пише: Милан Богојевић