"ГЛАС СРБИЈЕ" - Национална информативна ревија за истину о српском народу о Србији и српским земљама, за просперитет и јединство свих Срба у матици и дијаспори и духовни развој.
ОСНИВАЧ И ГЛАВНИ УРЕДНИК РЕВИЈЕ РАДИША Ж. КОВАЧЕВИЋ, НОВИНАР

Први и прави циљ Владе Србије мора да буде формирање министарства за породицу, и фонда за породице национални препород српске породице. Министарство за породицу требало би да буде светионик обнове, јер само здрава и стамена породица могу да се изборе за богату и успешну Србију.

Данас, када се Србија и Срби налазе на историјској прекретници и у ситуацији да у сопственој држави постану национална мањина, има ли пречег задатка и обавезе вођа српског народа од тога да заштите српску породицу, да нахране српску децу, да дају подршку мајкама Србије и стану у одбрану умирућег села?

Минут је до дванаест да се организујемо и сачувамо вековна огњиста, да сачувамо српску колевку. Како живети у околностима кад као да свуда око себе чујем крик умурућег народа и јецај нерођене деце, оне која нису угледала овај свет због немаштине својих родитеља, због осуде најближих сродника који су нерођено дете осудили на смрт не желећи да неко поремети њихов комфор, да ускрати део наследства и, наравно, да задовољи егоизам који се одавно надвио над мојом Србијом. Над мојом Србијом која је само пре нешто више од пола века била извор живота, извор радости, где су оранице биле пооране, куће мале али пуне деце, шљивици пуни окопаних воћака, обори пуни и срца и душе чисте и несебичне.

Опширније...

Да, јесте тешко, ја то најбоље знам јер су и моја деца много пута у ситуацији да немају најосновније ствари за живот, али то није пресудно.

Имајући у виду шта нам се догађа током претходних деценија, а што кулминира у овим тешким временима, слободно би се могло рећи да се ми, као народ, налазимо на путу да у сопственој држави постанемо национална мањина. Никада није било теже бити родитељ и бити мајка једном детету, а камоли више њих. Све власти до сада су се декларативно залагале и обећавале да ће помоћи вишедетним породицама и да ће подстицати рађење, али се то до сада није догодило. Зато сам ја, као мајка деветоро деце, одлучила да оснујем удружење које ће се бавити том проблематиком. Повод за такву идеју је заправо „Кондир мајке Југовића“ који сам на Видовдан добила од Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ) и то је био подстицај да кренем да се бавим овом мисијом. Држава мора да оснује министарство за породицу које ће се бавити овом проблематиком јер ћемо у противном нестати као народ.

Опширније...

Није ми лако да пишем јер ми је свеукпна ситуација убила писану реч, али покушаћу индивидуално да нешто напишем, а то може бити само моје несломљиво - веруј.

Постоје велике, свете, незаобилазне жртвене истине, које своју садржину уливају у светску судбину, преображавају светску судбину, искупљују светску судбину, спасавају светску судбину. У те жртвене оболе наших 77 дана и ноћи потвђују ове истине. Свих 77 дана и ноћи одолевања, као севом муње светска се историја усмерава у невиђење нове токове. Овај догађај од 77 дана и ноћи биће ускоро вреднован као један од највећих догађаја у светским збивањима, колико год то у овом тренутку, можда, изгледа мање вероватно, али зато све више истинито.

Опширније...

Одавно је наша пољопривреда била главна и може се рећи, чак, једина грана привреде с чијим дохотком је обнављана и изграђивана земља, и то деценијама и деценијама.Од њеног дохотка је подизана индустрија. Парола је била: Дижимо индустрију да бисмо имали јефтине производе, па ћемо тек онда ићи на развијање пољопривредне производње. Био је то наопак посао. Притом је сељак, на пример  у другој Југославији, био углавном проглашен проглашен класним непријатељем? Колико је тај период нанео штете пољопривреди и сељаку опште позната стватр.

Било је у то време једно, нажалост кратко, раздобље од 1957 када многе наше научне установе  уводе у производњу ново семе водећих ратарских култура пшенице и кукуруза. На сцену стпају наука и техника, брза механизација и технологија производње и од тада- али, понављам не за дуго пољопривредни стручњаци и сељаци постају један фронт. Но, и поред тога што је пољопривреда била  регулатор живота у земљи, против ње  се водила експлататорска политика  која се претварала у силеџијску дискриминацију. Тиме је пољопривреда - разуме се не својом кривицом била кочница а не подстицај привредним реформама.

Опширније...

Слобода је у дубини човекове потребе, она је у дубини његовог природног бића, инстикт самоодржавања, сама његова природа. Идеју слободе, као идеју и канон природног права заступали су током историје мислиоци и обични људи, познати хероји ослободилачких ратова, вође потлачених класа друштвених слојева, велики државници. Многи од њих су положили или били спремни да положе  своје животе за слободу и отаџбину. Код Срба у време кризе, историјских преврата, идеје слободе, засноване на традицији ослободилачких ратова у прошлости, постају сила историје, духовна снага народа. Наша национална историја јесте артикулација идеје ослобађања више него многих других народа Европе.

Опширније...

Још чланака...

Пише: Маја Ковачевић

Уреднички приступ