ЕСПЕРАНТО

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

 

СЛУЖБЕНИ ОРГАН ПРОСВЕТНОГ САВЕТА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, РЕПУБЛИЧКОГ КОМИТЕТА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ, РЕПУБЛИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА, ЗАЈЕДНИЦЕ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА ЗА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ И ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, БЕОГРАД

Година XXXI број 8, 9, 10 Београд, април, мај, јун Цена примерака 150 динара

Школска 1981/82. година (За корисне Споразума бесплатно)

29. ЕСПЕРАНТО У ОКВИРУ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ У ШКОЛАМА СР СРБИЈЕ

Просветни савет СР Србије је на својој 118. седници од 18. фебруара 1982. године разматрао предлог Савеза есперантиста СР Србије да се одобри могућност за изучавање есперанта у оквиру слободних активности у школама СР Србије.

Просветни савет СР Србије донео је одлуку:

1. Подржава се иницијатива Савеза есперантиста СР Србије за унапређење и увођење наставе међународног језика есперанта у слободним активностима ученика у школама СР Србије, у складу са могућностима и интересовањем ученика, родитеља и наставника.

2. Савет је оценио да наставу есперанта треба да воде лица која испуњавају услове према правилнику о нормативима за кадар у СР Србији, који реализује програме друштвених и слободних активности у школама, а поседује одговарајућу диплому организација за есперанто Савеза есперантиста СР Србије.

3. Прихвата се предложени Програм наставе есперанта у школама СР Србије.

4. Просветни савет СР Србије и Републички завод за унапређење васпитања и образовања СРС према својим могућностима пружиће школама стручну помоћ у спровођењу ове одлуке у сарадњи са Савезом есперантиста СР Србије.

за Савез есперантиста Србије,

Председник,

Радиша Ж. Ковачевић, с. р.

Председник

Просветног Савета Србије

др Никола Поткоњак, с.р.

ПРОГРАМ УВОЂЕЊА И УНАПРЕЂЕЊА НАСТАВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ЈЕЗИКА ЕСПЕРАНТА У СЛОБОДНИМ АКТИВНОСТИМА УЧЕНИКА У ШКОЛАМА СР СРБИЈЕ

I.            ДРУШТВЕНО-ИДЕЈНЕ И ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ

1. Потреба излажења из националних оквира

“…да би народи живели у миру, морају се разумети. Без међународног језика есперанта не може бити речи о неком озбиљном, трајном и свенародном зближењу и разумевању”.

РОМЕН РОЛАН

Време у коме живимо доноси брз, динамичан и сложен развитак људског друштва. Као рефлексије овог процеса јављају се бројне тековине и достигнућа у свим доменима људског стварања. Њихово усвајање и примена представљају предуслов за развој и напредак сваке земље и сваког народа. Овај императив данашњице представља потребу за излажењем из уских националних и државних оквира и за успостављањем бројних контаката и сарадње свих народа на свим пољима људске делатности. Свет као целина постаје просторно све мањи а народи су све ближи и све потребнији једни другима.

Познавање и употреба страних језика постаје све значајнији фактор у процесу међународног зближавања и сарадње. С обзиром на њихову бројност и неопходност рационалисања временом и финансијским средствима, постаје све видљивија потреба изналажења јединственог решења проблема међународног споразумевања и оно се већ тражи у смислу прихватања и увођења у праксу једног помоћног, планског и неутралног језика.

2. Есперанто доприноси јачању општечове-чанске свести

Есперантизам се у свету све више афирмише као озбиљна друштвена и лингвистичка појава. Она се карактерише аргументованим истицањем потребе за увођењем у људску праксу и међународне односе међународног језика есперанта. Чињеница: да неколико милиона људи свих раса и на свим континентима употребљава овај језик да у оквиру Светског есперантског покрета активно делује око 25 међународних стручних и специјализованих организација да је Светски есперантски савез “Б” чланица Унеска, да је до сада на есперанту објављено преко 40000 дела оригиналне или преводне литературе, да редовно излази око 120 есперантских листова и часописа, да 25 радио станица редовно емитује емисије на есперанту, да је до сада одржано 66 светских есперантских конгреса (то су најмасовнији конгреси међународног карактера и једини на којима се расправља без преводилаца и преводилачке технике), да се сваке године у другој земљи одржавају значајне културне манифестације на есперанту (ораторски конкурси, конкурси за најбоља литерарна остварења у поезији и прози, филмске и позоришне представе на есперанту, изложбе, заједнички излети, посете и сл.) – јасно говоре о значајном доприносу есперантског покрета светској култури, јачању општечовечанске свести и интернационализма.

Изучавање овог језика у нашим школама представљало би интересантан иновативни потез и импулсивно духовно освежење које би остваривало позитиван утицај у процесу стварања свестрано развијене младе личности.

3. Есперантске активности су погодне за вас-питавање младе генерације

Теоријска опредељрња светског есперантског покрета нису усредсређена нити се исцрпљују само на “огољеном” споразумевању људи – припадника разних националности и различитих етничких групација. Она собом носе и афирмишу далеко дубље људске тежње и стремљења. Осим једноставног средства за споразумевање, есперантски покрет помоћу есперанта, подстрекава идеју о зближавању људи и народа, њиховом бољем упознавању, пријатељству, солидарности и равноправности. Са идеалима есперантиста су неспојиви експлоатација човека над човеком, колонијализам и заостали друштвени односи. Њима су туђи сваки шовинизам, предрасуде и верска подвојеност.. Есперантисти се упорно боре за мир и нове племенитије односе међу људима и народима. У оквиру свестраних активнности есперантиста налазе се бројни извори моралних вредности које могу корисно послужити у васпитању и идејном усмеравању младе генерације.

4. Међународни језик афирмише културу малих народа и код њиховог представника развија осећање равноправности

“Ми, припадници малих народа, приморани смо да учимо језике великих ако хоћемо да учествујемо у животу и напретку света и имамо политичке, научне, економске и културне односе. То је понижавајуће за мале народе.

Само неутралан језик есперанто могао би да елиминише ту културну зависност.”

АЛИ ГЕРАРД ЈАМА

Посебна перспектива делатности есперантиста је у борби за несврстаност и за афирмацију културних вредности малих народа. Есперанто може значајно да допринесе њиховој културној деколонизацији и ревалоризацији њиховог културног идентитета. Залажући се за размену свеопштих људских вредности, повезујући људе и народе, развијајући њихову општечовечанску свест, есперантски покрет се све више афирмише као прогресивна снага, у чијој је добровољности садржана најдубља културна, цивилизацијска и хумана мисија есперанта. И као језик, и као друштвени феномен он има услова да се конституише у значајну компоненту демократизације људских односа. Отуда и његове високе могућности у друштвеном васпитању младих.

Најшира употреба есперанта доприноси потпуном ослобађању човека и потврђивању његове личности у међународном комуницирању јер обезбеђује осећање равноправности пред саговорницима – припадницима других земаља. Приликом споразумевања на заједничком неутрал-ном језику губи се осећај “да Француз разговара са Кинезом, а Рус са Немцем”, а преовладава “да човек разговара са човеком”! У таквим околностима ишчезава инфериорност и осећање ниже вредности због недовољног познавања матерњег језика саговорника. Разговара се на заједничком неутралном језику који не припада ниједном народу, или, боље рећи, подједнако припада свим народима. Неоспорно је да то позитивно делује на психологију младе личности јер се код ње потврђују осећања равноправности, самопоуздања и слободе.

5. Друг Тито је био велики пријатељ есперанта

Делатност југословенских есперантиста је одувек била нераскидиво повезана са циљевима и борбом радничке класе и прогресивним тежњама наших народа. Од Другог конгреса наше Партије 1020. године, на коме је донета Резолуција о есперанту кроз ццео период између два рата, есперанто се код нас учио и објашњавао са чисто класичног гледишта. Зато су есперантисти изједначавани са комунистима, хапшени и прогањани, а њихова друштва забрањивана. У НОБ-у је дало своје животе око 1500 најбољих есперантиста, од којих су многи били комунисти и 40 народних хероја.

И друг Тито је био велики пријатељ есперанта. Његова мудрост и далековидост се огледала не само у државним пословима већ и у подршци есперантском покрету.

Друг Тито је учио међународни језик на робији и служио се њиме. Био је члан Савеза есперантиста Србије у београдској организацији.

Из већег броја његових врло повољних изјава о есперанту, одабрали смо ове:

“Мислим да је учење есперанта сада врло актуелно Њега је много лакше научити него било који други језик. Знање есперанта се може користити у свим земљама. Знам да је есперанто нарочито проширен међу радницима. За њих он има посебан значај.. Преко есперанта радници могу лако успоставити везе са радницима у другим земљама.”

“…Есперанто се мора увести у школе, али не неким декретом одозго, него свјесним захтјевом јавног мњења, дакле одоздо на уистину демократски начин.”

“Увјерен сам да ће се покрет за есперанто у нашој земљи и убудуће развијати и да ће се стално повећавати број његових присталица и активних чланова, нарочито у редовима омладине.

ЈОСИП БРОЗ ТИТО

О међународном језику су говорили и други наши истакнути друштвено-политички радници. Ево два цитата:

“Међу борцима револуционарног покрета налазили су се и многи есперантисти. Они су одувек били међу најбољим носиоцима прогреса и напретка.”

ВЛАДИМИР БАКАРИЋ

“Есперанто као језик, на срећу, не доносе освајачи, колонизатори, силни и моћни”, који су и на нашим просторима покушавали да потисну националне језике. Есперанто је настао и развија се из саме потребе људи и народа, који говоре различитим језицима, да се споразумију и приближе. Управо у тој добровољности је његова најдубља културна садржина, цивилизацвијска и хумана мисија.”

ВЕЉКО МИЛАТОВИЋ

Револуционарна прошлост есперантске орга-низације, као и савремене тежње и делатност есперантиста, погодују у процесу васпитног утицаја на младе у духу југословенског соци-јалистичког патриотизма и доследног прихватања интернационалистичких опредељења са станови-шта југословенског социјалистичког самоуправног развоја.

6. Међународни језик све више продире у универзитете и школе у свету

Према подацима Центра за истраживања и документацију Светског есперантског савеза (Universala Esperanto Asocio), из 1974. године, ситуација у погледу изучавања есперанта на универзитетима (која је данас знатно боља) је следећа: катедра за есперанто постоји у Ла Лагуни (Шпанија), а лекторати са међународним језиком као обавезним предметом у Будимпешти, Калтаљиронеу (Италија) и у Катанији.

На Универзитету Eetveš Lorand у Будимпешти од 1966. године постоји на Филолошком факултету лекторат за есперанто језик и литературу. Лекторат води доктор Иштван Сердахеји.. Есперанто се студира као трећи предмет (Ц), у току све четири године. По завршетку студија, полаже се државни испит и стиче диплома са квалификацијом ,,професор средње школе за есперанто – језик и литературу”. У првих десет година рада лектората дипломирало је 40 студената.

Еспеанто као необавезан изборни наставни предмет предаје се у још 26 лектората. Наводимо неке: Инсбрук, Беч, Ливерпул, Софија, Свиштов, Варна, Праг, Ексан-Прованс, Тегу (Кореја), Амстердам, Краков, Елизабет таун (САД) итд. Према подацима из 1978, есперанто се предаје и на свим филолошким факултетима суседне Румуније.

Поред универзитета, есперанто се предаје као обавезан или необавезан предмет у великом броју педагошких академија у свету.

Међународни језик се од ове 1981. године званично предаје као факултативни предмет у школама Мађарске и Бугарске.

У оквиру слободних активности есперанто се предаје у: Пољској, Јапану, Холандији, Кини, у три совјетске републике: Естонији, Литванији и Летонији, у Белгији, Бразилу, Великој Британији, Канади, Француској, Италији, Новом Зеланду, Југославији и многим другим земљама.

Врло значајну улогу у ширењу међународног језика у школама има Међународни савез просветних радника есперантиста (ILEI), основан 1949. године, који организује бројне семинаре и стручне састанке и издаје стручни часопис “Internacia Pedagogia Revuo”. У јуну 1963. године ILEI је, под покровитељством Југословенске комисије за Унеско, организовао у Београду Другу међународну конференцију школа у којима се предаје есперанто. На конференцији је учествовало 274 просветна радника из 20 европских и ваневропских земаља, укључујући и Југославију. На конференцији је поднет 21 стручни реферат.

Том приликом је одржан експериментални час посвећен пострадалима у Скопљу, са наставном јединицом ,,Хумани циљеви Црвеног крста”. Иако из разних земаља, учесници су одговарали на питања наставника као да су из исте земље, истог града и истог разреда.

До данас је у свету одржано још три конференције школа у којима се предаје есперанто.

7. Школски експеримент је показао да је настава есперанта вишеструко корисна

Од 1971. до 1974. године ILEI је организовао трогодишњи школски експеримент у 30 разреда Аустрије, Мађарске, Бугарске, Италије и Ју-гославије. Настава је почела у III разреду основне школе и настављена је у IV и V разреду. Посебна пажња је посвећена практичној примени међународног језика, нарочито дописивању, посетама, размени предмета за разне колекције итд.

У оквиру овог школског експеримента била је организована и Међународна школа у мају 1977. године у белгијском граду Сен Жерару. У току седам дана, деца из Немачке, Француске, Белгије, Холандије и Југославије, од 10 до 12 година, заједнички су учила математику, спорт, географију, уметност, музику и есперанто све на међународном језику. Професори су били из Француске, Холандије, Немачке и Југославије.

Овај школски експеримент је показао многоструке предности есперанта у васпитавању и образовању деце. Један од низа врло занимљивих закључака је да је детету потребно да учи есперанто 2,5 године да би испунило одређени стопроцентни језички захтев, док му је за достизање истог нивоа у неком другом страном језику потребно 5,3 године, тј. есперанто се може научити 2,15 пута брже од другог језика. Оно што се постигне у учењу тог страног језика за 5 година, у учењу међународног језика се постиже за 2,4 године. Такође је утврђено да су деца, учећи есперанто, добила значајан увид у особине свог матерњег језика.

Ево још једног интересантног закључка: ,,Школски експеримент са есперантом одмах је створио код деце ,,међународну климу”, есперанто је од почетка био мост за успостављање директних контаката. То показује маса примера у извештају. Друштвена средина била је увећана у својим димензијама и деца су за то време свесно проживела осећање европске повезаности.

8. У школама социјалистичких република Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине есперанто има дугогодишњу традицију

Добре резултате у увођењу есперанта у школама у нашој земљи постижу СР Словенија, СР Хрватска и СР Босна и Херцеговина (само у Загребу међународни језик се предаје у 15 основних школа, а у Сарајеву у око 20 школа).

Према непотпуним подацима, од 1979. до 1981. године, у нашој Републици есперанто се предавао у Београду (у средњим школама ,,М. Пијаде” и ,,И. Л. Рибар” и у Вишој економској школи), Смедереву, Краљеву, Светозареву, Михајловцу, Вранову, Водњу, Нишу, Пироту, Новом Пазару, Косовској Митровици, Приштини, Новом Саду, Суботици, Владичином Хану и другим местима.

9. Савезни, републички и други просветни органи су више пута подржали увођење есперанта у школе

Савезни секретаријат за просвету и културу послао је Савезу еспорантиста Југославије писмо бр. 61-10/65-1 од 18. марта 1965. године које, због његовог значаја преносимо у целини:

У вези вашег предлога под горњим бројем, извештавамо вас да је Савезни секретаријат за образовање и културу упознао републичке секретаријате за просвету, односно школство и образовање са вашим предлогом да се у нашим школама предвиде шире могућности после пријема ваших представника код савезног секретара за образовање и културу, друга Јанеза Випотника и да им је препоручено да овај предлог размотре и да се заложе за отварање могућности за изучавање есперанта на факултативној основи у школама где је то могуће.

Што се тиче вашег предлога да овај Секретаријат да тумачење о изучавању страних језика у школама у коме би се указало посебно на могућност за факултативно увођење, односно изучавање есперанта, поред других светских језика, извештавамо вас да Савезни секретаријат за образовање и културу не може дати такво тумачење, јер ово питање спада у надлежност република и регулише се прописима република, а сматра се да за сада посебно тумачење није ни потребно, с обзиром да таква могућност већ постоји и да се према интересу и потреби могу уводити као факултативни и други страни језици, па међу њима и есперанто, поред једног од четири светска језика (енглески, руски, француски и немачки) од којих се један узима као обавезан, а остала три или неки други може се узети, односно изучава се као факултативан.

На иницијативу Савеза есперантиста Србије, Просветни савет СР Србије је 23. новембра 1971. године разматрао питање наставе есперанта у основним школама. У закључцима упућеним основним школама под бројем 61045 између оста-лог се каже:

,,…треба подржати иницијативу Савеза еспе-рантиста Србије о учењу есперанта у појединим основним школама, те вам се у том смислу обраћамо са препоруком да помогнете и подржите напоре Савеза есперантиста Србије.

Просветни савет СР Србије је мишљења да у облике учења есперанта треба укључити само оне ученике који се добровољно определе за учење есперанта у основним школама и добровољно посећују облике учења есперанта. Такође, Про-светни савет је мишљења да треба подржати организовано учење есперанта у основним школама само у случају уколико постоје лица која према прописима Савеза есперантиста Југославије могу да предају есперанто”.

Просвјетни савјет СР Босне и Херцеговине донео је сличну препоруку 28, маја 1975. године.

Завод за унапређење васпитања и образовања из Смедерева 19. априла 1978. године у распису којим препоручује школама на свом подручју лист ,,Есперанто”, пише:

,,Међународни језик есперанто већ је ушао у наше школе, па се може рећи да се препорука друга Тита о увођењу есперанта у школе већ остварује. На подручју Завода има више секција, па и комплетних одељења у којима се учи есперанто”.

У Закључку ОСИЗ основног образовања и васпитања Земуна 15. јануара 1981. каже се, између осталог:

,,Препоручује се земунским основним школама да, у зависности од интереса, укључе у слободне активности и наставу есперанта у оквиру постојећег фонда часова слободних активности”.

Секретаријат Секције за друштвене делатности Конференције ССРН Заједнице опћина Ријека донео је 26. јуна 1979. године следеће закључке:

1. да се међународни језик есперанто уврсти у наставне програме одгојно-образовних установа (основних школа и школа усмереног образовања) у оквиру факултативне наставе и слободних школских активности,

2. да би се могао реализирати овај приједлог, нужно је прићи оспособљавању наставника за есперанто.

Strokovni svet SR Slovenije za vzgojo in izobraževanje i Zavod SR Slovenije za šolstvo издали су маја 1981. године у виду брошуре ,,Program življenja in dela osnovne šole – Fakultativni predmeti tujih jezikov v osnovni šoli” (Факултативни предмети страних језика у основној школи), као материјал за јавну расправу. У овом материјалу Просветни савет СР Словеније предвиђа међународни језик есперанто, поред немачког, француског, енглеског и српскохрватског језика..

У уводу под насловом Факултативна настава страних језика, на почетку се каже:

,,Ученици се могу у оквиру факултативне наставе определити за учење још једног страног језика поред енглеског, односно немачког језика…Програми за учење факултативног страног језика од 3. до 8. разреда омогућавају ученицима избор између следећих страних језика:

- енглески језик (ако ће ученици учити од петог разреда немачки по обавезном програму)

- немачки језик (ако ће ученици учити од петог разреда енглески по обавезном програму)

- француски језик (без обзира на страни језик по програму)

- међународни језик есперанто (без обзира на страни језик по програму).

Укупан број од 410 часова факултативне наставе страног језика (од 3. до 8. разреда) даје ученицима реалне могућности за успешно настављање учења изабраног језика и у програмима средњег образовања.

За остваривање факултативног програма одре-ђена су два школска часа недељно. Настава треба да се организује у мањим групама (највише до 20 ученика).

10. Нагло ширење есперанта у НР Кини у последњим годинама

Посебно снажан размах доживљава есперантски покрет у НР Кини. У свету веома популарно гласило Савеза есперантиста Кине, El Popolo Ĉinio (Из народне Кине), које излази већ 30 година, у броју 381 износи ове податке: ,,Курсеви међународног језика раде у 40 градова, у којима учи преко 10000 лица. На пет факултета есперанто се предаје као необавезан предмет, а на десет других факултета одржавају се курсеви. Преко 20000 људи учи језик преко дописних школа”.

11. Циљ наставе међународног језика

На основу свега изложеног циљ и задаци наставе међународног језика у процесу васпитања и образовања су следећи:

- да ученике васпитава у духу југословенског социјалистичког патриотизма, развија код њих осећање љубави према човеку и другим наро-дима, социјалистички хуманизам и истинска интернационалистичка опредељења;

- да ученике оспособи да активно владају овим језиком за практичне разговоре и свакодневну конверзацију, као и за правилно писмено изражавање и дописивање са вршњацима из разних земаља;

- да учениццима послужи као базични језик, то јест припремни језик за учење других страних језика, помоћно средство за проширивање видокруга општих знања, да ученици вежбају логично мишљење и изражавање на матерњем језику, као и да може да буде једини страни језик за оне који не настављају школовање;

- да ученици упознају историју и тежње есперантског покрета, есперантску литературу, да развија код ученика одушевљење за све што је ново, лепо и напредно, оријентише ученике у правцу свеопштих вредности и светске културе, као и да помогне ученицима да схвате суштину идеје Уједињених нација.

12. Есперантске организације у Републици пружаће помоћ школама у увођењу есперанта

Председништво Савеза есперантиста Србије, органи Савеза, Института за есперанто и сва есперантска друштва у Републици пружаће свестрану помоћ школама у увођењу и унапређивању наставе есперанта (оспособљавање просветних радника да предају есперанто, набавка уџбеника и других учила, претплата на есперантску штампу, дописивање са ученицима из других социјалистичких република и социјалистичких аутономних покрајина и из других земаља, организовање узајамних посета ученика, организовање изложби есперантских часописа и књига, писама и разгледница, организовање литерарних и драмских секција и хорова итд.).

ОБЛИЦИ УЧЕЊА МЕЂУНАРОДНОГ ЈЕЗИКА ЕСПЕРАНТА У ШКОЛАМА

СР СРБИЈЕ СА ПРОГРАМОМ

ЗА I И II ГОДИНУ УЧЕЊА

- Имајући у виду да време у коме живимо доноси све бржи и сложенији развој људског друштва, мноштво нових културних, техничких и других тековина и достигнућа, па тиме и потребу за излажењем из уских националних оквира, и потребу за успостављањем широких контаката и сарадње на свим пољима и са свим народима;

- сагледавајући истину да све више долази до изражаја прогрес и тежња у свету да културна и економска добра једног народа буду приступачна и другима и да сваки допринос том циљу представља корак напред ка победи људске свести и прогресивних снага;

- полазећи од чињенице да су функције васпитно образовних установа усмерене ка оспособљавању младих за активан однос према свету ради његовог мењања, усавршавања и напретка;

- реално оцењујући да изучавање помоћног планског и неутралног међународног језика есперанта од стране младих може допринети свестраном задовољавању њихових интересовања и њихових напредних тежњи, уводи се међународни језик у школе свих ступњева где за то постоје услови и могућности, кроз следеће облике учења:

- учење међународног језика у облику слободних активности на мини курсу од 16 часова;

- учење есперанта у облику слободних активности на 6-месечном течају,

- учење есперанта као факултативног наставног предмета у трајању две године.

1. Опште претпоставке за сва три облика учења

Васпитни значај међународног језика есперанта је несумњиво врло велики. Његово учење може допринети васпитавању и стварању лика новог социјалистичког човека. Учећи овај лепи језик, дописујући се са својим вршњацима из разних земаља, ученици се навикавају да пишу лепо, уредно, као и да на време одговарају својим пријатељима, чиме код ученика негујемо радне навике, уредност, тачност и одговорност.

Упућујући их да својим пријатељима шаљу мале поклоне у виду фотографије, сличица, марака итд., навикавамо их и на културно понашање и развијамо осећање другарства и пријатељства, узајамног поштовања и поверења.

Дописивањем на овом језику са децом и омладином из целог света, упознавањем и личним контактима, ученици се информишу о њиховом животу, личним и друштвеним проблемима, интимним радостима и тегобама. Тако се код ученика постепено развија једно дубље осећање према земљи и народу његовог пријатељства. Његова наклоност се шири и заузима нове просторе. Она поступно почиње да се протеже на све народе и човечанство у целини. Тиме код ученика развијамо осећање међународног пријатељства и солидарности и оданост према племенитим идеалима.

Желећи да пријатељима пишу о животу у нашој земљи, о нашим успесима, ученици су упућени да прате и проучавају нашу социјалистичку стварност, чиме се васпитавају у духу југословенског социјалистичког патриотизма, без чега и не могу постати прави интернационалисти.

Дописујући се са друговима из разних крајева наше земље на језицима народа и народности и есперанту као страном језику и узајамно се посећујући за време пригодних есперантских манифестација, ученици развијају и учвршћују братство и јединство наших народа.

Дописивање почиње већ после 2-3 месеца учења есперанта. Прво се одвија путем размене разгледница, а касније писмима, разменом албума и другог материјала. Тиме ученици своје знање језика одмах почињу практично да примењују. Брзо стечено знање језика које могу одмах да употребе чини ученике радоснима и поноснима, учвршћују код њих осећање самопоуздања, сигурности и вере у сопствене снаге, што несумњиво представља важан психички моменат у даљем раду и учењу.

Захваљујући брзом овладавању есперантом и одличној организованости есперантиста у свету, нашим ученицима могу да буду широм отворена врата целог света. Ученичка знања о свету могу да буду шира, потпунија и исцрпнија.

Учење есперанта може да помогне унапређи-вању наставе осталих наставних предмета, учини је интересантнијом и садржајнијом. Није редак случај да ученици, под руководством наставника, организованијим дописивањем на есперанту, употпуњују своје школске збирке. Тако, на пример, за наставу географије прибављају разменом:

- разгледнице у боји главних градова свих земаља;

- магнетофонске траке са поздравима својих пријатеља (тзв. звучна писма) или са песмама народа о којима уче;

- туристичке проспекте са интересантним информацијама којих нема у уџбенику;

- дијапозитиве и дијафилмове, дечју штампу, уџбенике, лутке са народним ношњама и др.

Целокупни размењени материјал доприноси да свет о коме уче затрепери пред њиховим очима у свеукупној својој величини и шароликости.

Познат је пример младих есперантиста из Славонског Брода. Они у својој школи имају ,,Клуб младих амбасадора”. Сваки ученик (члан клуба), ,,амбасадор” за одређену земљу, путем дописивања на есперанту ствара контакт са њом, поставља питања о темама које га интересују, прави реферат о томе и извештава на седници Клуба.. Све ово је пропраћено разноврсним и интересантним изложбама.

Поједини писмени састави југословенске деце есперантиста, преведени су на јапански језик и штампани у књизи ,,Деца света”. Ова збирка служи у јапанским школама као врло читана допунска литература у настави географије.

Известан број наше деце учествује у уређивању међународног међушколског листа ,,Зрна на ве-тру” чије је седиште у Швајцарској, а уређује се по ,,круговима”. Сваки ,,круг” чине школе из 5 – 6 земаља.

Есперанто може корисно да послужи и за учење осталих језика као скица, поступни увод, основа за учење страних језика. То омогућује његова упрошћена граматика, генијално конден-зован фонд речи који се по потреби може активирати до апсолутне изражајности, његова интернационалност блиска осталим језицима, потпуна логика и охрабрујуће осећање способности ученика да говори страни језик.

Због тога, есперанто се може третирати као базични језик за учење других страних језика.

За оне који уче стране језике или већ владају њима есперанто може да служи као комплетирајући језик.

За оне ученике који не настављају учење страног језика после завршене основне школе, на пример, есперанто може да буде једини страни језик којим ће сигурно и у потпуности да владају јер се фрагментарно познавање сругих страних језика, у највећем броју случајева, врло брзо изгуби. На тај начин есперанто подиже језички необразоване људе и приближава их језички образованима, што је једна од његових врло важних функција.

У сваком случају, есперанто представља корисно знање и практичну и интелектуалну корист, што доказују свакодневно бројна искуства у свету.

2. Учење међународног језика есперанта у облику слободних активности на мини курсу од 16 часова

Курс траје 16 часова, тј. 2 месеца по 2 часа седмично. На курсу је највише 10 – 12 ученика.

Ученици треба да науче 80 коренова речи, на сваком часу по 5 – 6. Упоредо уче систем афиксације, који им омогућује брзо стварање речи које им у разговору требају. Овладавањем најважнијих префикса (mal-, ge-, re-, ek-) и суфикса (–in, -et, -eg, -ul, -ist, -ar, -ad, -ec) ученици умножавају свој фонд речи и оспособљавају се да прво одговарају, а затим и да самостално говоре каратким реченицама које поступно постају све сложеније. Разговори су врло интензивни и они представљају претежнни део рада. Мањи број ученика је у могућности да у току часа више пута дође до изражаја и потенцира своје активности.

Разговори се воде у садашњем, прошлом и будућем времену (наставци –as, -is, -os).

Граматика је сведена на минимум.

Уз остало градиво ученицима се скрене пажња на различито писање шест слова у односу на нашу латиницу.

Обрађено градиво је довољно за најнужнију конверзацију са страним есперантистом.

3. Учење есперанта у облику слободних актив-ности на 6-месечном течају

Течај траје 6 месеци (2 часа недељно, укупно 48 часова). Независтан је од почетка школске године. Може се и скратити у случају повећања недељног броја часова.

Ученици треба да науче 240 коренова речи, што им уз упознавање најчешће употребљаваних префикса и суфикса даје одличне могућности за солидну конверзацију.

И овде је тежиште рада на иницирању ученика на разговор. Тематика је ближа и даља околина )учионица, школа, двориште, стан, породица, занимање људи, улица, фабрика, град, годишње доба и сл.). Разговори се воде о конкретним стварима које ученик има пред собом. (Tio estas tablo, tio estas seĝo… Kio estas tio? Kiu vi estas? Mi estas Petro. Kia estas? Kie estas la tablo? La tablo estas en ĉambro…itd.).

У раду се користе и велике зидне слике намењене за ову сврху.

Од писаног материјала се могу користити ,,часови са наставним листићима” – сваки листић је један час. Ученици га добијају на почетку часа, а у њему је предвиђен део за вежбање код куће.

Ради трајног запамћивања речи, ученици цртају разне предмете, или их изрезују из разних илустрованих часописа, лепе их на зидне новине и испод њих исписују речи на есперанту.. То је истовремено и подстрек за остале ученике да се заинтересујуза есперанто.

И у овом облику рада граматика је сведена на минимум.

У току течаја све више се успоставља корелација са градивом осталих наставних предмета. То нарочито долази до изражаја при разним школским приредбама када и млади есперантисти учествују са пригодним рецитацијама или песмама на есперанту.

Већ после два месеца учења стижу писма из разних земаља. Свако добијено писмо из иностранства представља радост за ученика, сатисфакцију да је успео и то му даје подстрек да настави даље.

Могу се организовати усмене новине када ће ученици – есперантисти реферисати о резултатима свога дописивања или читати добијена писма из разних школа из иностранства.

На крају течаја ученици добијају признања и награде.

4. Могућност учења међународног језика еспе-ранта као факултативног наставног предмета у трајању две године.

Циљеви наставе међународног језика еспе-ранта у школи

Образовни циљ наставе есперанта у школи је да ученике оспособи за активно владање језиком, практичне разговоре и свакодневну конверзацију, као и за правилно писмено изражавање и дописивање са вршњацима из разних земаља.

Васпитни циљ наставе међународног језика у школи је да ученике васпитавају у духу социјалистичког хуманизма, равноправних односа људи и народа, међународног пријатељства и солидарности – све то на бази социјалистичког патриотизма.

Оба ова циља су јединствена, узајамно се прожимају, допуњују и упоредо остварују путем наставе есперанта и разноврсног сплета допунских и слободних облика рада.

Задаци наставе међународног језика су:

-да ученици овладају говорним и писаним језиком са фондом од око 700 коренова најчешће употребљиваних речи и овладају начином стварања речи;

- да правилно и течно читају све текстове на есперанту уз потребну дикцију, ритам и инто-нацију;

- да могу разумети саговорника, усмене информације и излагања у нормалном темпу о темама из свакодневног живота, као и да самостално изражавају своје мисли;

- да читањем у себи могу разумети текстове у оквиру обрађеног језичког градива и да их могу слободно препричати;

- да учењем међународног језика упознају начин живота, културу и обичаје разних народа са свих континената и стекну одређене ставове о њима;

- да се оспособе за коришћење постојеће литературе на есперанту, као и за дописивање;

- да упознају историју есперантског покрета у нашој земљи и његову повезаност са циљевима и борбом наше радничке класе;

- да се оспособе за изучавање и разумевање најбитнијих сличности и разлика између есперанта и матерњег језика.

Прва година учења

(2 часа недељно, 68 часова годишње)

- Оперативни задаци

- Аудитивно и визуелно упознавање есперанта; слушање говора, поезије и песама на есперанту; разгледање есперантских књига, часописа, проспеката, поштанских марака на есперанту.

- Усвајање гласовног система, распознавање гласова и основне мелодијске схеме и њихова коректна репродукција.

- Утврђивање правилне интонације и изговора есперантске реченице и правилне акцентације речи.

- Оспособљавање за основну говорну кому-никацију усвајањем одабраних основних речени-чких облика и лексике са око 350 коренова уз примену афиксологије – све из круга интересовања деце и омладине, са тежиштем на савладавању казивања у презенту, императиву, перфекту и футуру; утврђивање формула ословљавања и поздрављања.

- Усвајање ортографије истицањем разлике неколико графија у односу на наше латинично писмо; прелазак на читање и писање.

- Тематика

- Наставне садржаје прилагодити интересовању ученика овог узраста полазећи од најближе околине: учионица, школа, двориште, породица, стан, улица, град, радионица, фабрика, пионирска организација, дечје игре и сл.

-Усвајањем одређене лекције ученик треба да уме самостално да каже, усмено или писмено, следеће: своје име и године, где живи и где станује, кога има код куће, занимање чланова породице, како проводи дан у школи и код куће, домаће обавезе, игре и разоноде, боравак у природи, живот у граду, годишња доба, домаће и дивље животиње и сл.

- Овладати основним исказима у комуникацији са старијим и друговима, као и уобичајеним фразама и изразима при поздрављању, упознавању, обраћању, захваљивању, а такође и основне структуре у оријентацији у времену и простору.

- Наведену тематику реализовати кроз дијалог, кратко самостално изражавање, препричавање, рецитовање и певање.

Разумевање говора и усмено изражавање

- У оралном периоду рада који, због фонетске ортографије и лаког изговора, траје 4 недеље, савлађују се 4 говорне ситуације које уводе ученике у говорни систем и интонацију са одабраним основним фондом од око 40 – 60 коренова речи.

- Темпо усвајања: – 8 коренова на час.

- Орални период од 8 часова омогућава да ученици упознају гласовни систем есперанта и коректно га репродукују у наученим исказима.

- Разумевање захтева, молби, исказа, питања и заповести (наставника и са звучних снимака) проверава се поступцима ученика по налозима, кратким одговорима на питања, подели улога и дијалозима које ученици репродукују и путем говорних игара настављањем реченице од другог ученика додавањем једноставних речи са повезаним смислом.

- У периоду читања и писања тежиште рада усредсредити на развој дијалога и конверзацију у вези са прочитаним штивом, с обзиром да ортографија не представља никакву тешкоћу.

- У току целе године усмено изражавање обухвата:

- Дијалоге од 4 до 6 реплика (постављање питања и давање потврдних и одричних одговора, као и постављање питања од стране ученика, обраћање и ословљавање, поздрављање, захтеви, молбе и захваљивање);

- Рецитовање и певање (1-2 песмице месечно) ради усавршавања изговора, развијања осећања за ритам и мелодију и памћење лексике, као и припреме за годишњу приредбу;

-Краће монолошко излагање од 5 до 8 повезаних простих и проширених реченица о одређеним темама..

Читање

- После оралног приступа прелази се на савладавање гласовног и изражајног читања, уз посебну пажњу на правилно наглашавање речи и коректну интонацију реченице.

- До краја године ученик треба да уме тачно да чита одређена штива са разумевањем садржаја, а непозната штива да уме правилно да прочита. Техника читања треба да буде у потпуности усвојена.

Писање

- Због своје фонетске структуре есперанто не причињава никакве тешкоће у писању.

После усвајања шест графија које се разликују од наше латинице практиковати вежбе које ће више служити за усвајање морфолошких норми него ортографије.

- Писане вежбе би се састојале из питања, граматичких трансформација, субституција и допуњавања.

- Ученике оријентисати да од научених речи праве ,,курс есперанта” на зидним новинама – изрезивањем сличица и цртежа и исписивање есперантских речи испод њих.

- После три месеца учења почело би се са организовањем колективног дописивања са вршњацима из разних земаља, а после шест месеци и појединачно дописивање уз помоћ наставника.

ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ

Фонетика:

- оштро ĥ (ĥaoso, ĥoro…)

- дифтинзи: са кратким ŭ (Eŭropo, aŭtuno, morgaŭ…)

- интонација: наглашавање на претпоследњем слогу (kajero, profesoro, libero…)

- померање акцента због дифтонга (morgaŭ, morgaŭa, antaŭ – antaŭa….)

Писање слова:

- графије: ĉ, ŝ, ĝ, ĵ, ĥ, ŭ.

Морфологија – морфосинтакса:

- Проста – непроширена реченица (Darko sidas, Ana staras);

- Проста- проширена реченица (Marko skribas leteron. Vesna legas libron…)

- Постепени прилаз на сложену реченицу спајањем двеју простих реченица (Mia patro laboras, lia patro vojaĝas; La frato de Petro lernas kaj la frato de Ranko ne lernas….)

- Облици реченице: потврдни, одрични и упитни (Tio estas libro. Jes, tio estas kajero. Tio ne estas libro. Ĉu tio estas libro?)

Упитна реченица

- Питања са Ĉu? (Ĉu vi parolas Esperanton? Ĉu vi skribаs leteron al via amiko?);

- Питања са корелативима (упитним замени-цама):

Kio estas tio? Kio estas en la ĉambro? Кion vi vidis en la ĉambro?

Kiu esta vi? Kiu sidas apud la fenestro? Kiu vi vidis sur la strato?

Kie loĝas via franto? Kien vi iras?

Kial Petro ne venis hodiaŭ?

Kiam ni ekskursos kune?

Kiel Stanko rapide lernas?

Именице

- Дати појам: корен, наставци, афикси.

- Властита имена људи, градова и земаља: Petro, Paŭlo, Mikaelo, Belgrado, Londono, Nev-Jorko, Varsovio, Jugoslavio, Italio, Danlando, Pollando…

- Распознавање именица према завршетку –о- knabo, libro.

- Множина именица: Profesoroj, parkoj, libroj…

- Акузатив – ближи објекат: Mi manĝis panon kaj kolbason.

- Акузатив за правац: Ŝi iras en la lernejon. Ni vojagos Parizon kaj poste Moskvon.

Детерминативи

- Одређени члан la –основна употреба: Jen libro! La libro estas nova kaj bela.

- Показни: tio, ĉi tio, ĉi tiu (ili tiu ĉi…).

- Присвојни: mia, via, lia, ŝia, nia, via, ilia.

Придеви

- Распознавање према наставку ,,а”: nova, bela, ĉarma…

- Множина: novaj, belaj, ĉarmaj…

- Слагање придева и именице у акузативу: Li havas bonan koron…

Личне заменице

- Номинатив и акузатив: Mi estimas vin!

Присвојне заменице

-Творба од личних заменица са наставком ,,а”.

- Множина.

- Акузатив.

Прилози

- Изведени од придева са наставком ,,е”: Bona homo bone laboras.

- Просте прилоге давати као посебне речи.

Бројеви

- Основни до 100 (unu, du, tri…).

- Редни до 100 (unua, dua tria…)

Предлози

-Увежбати основне предлоге за падежне облике без објашњења падежа: (de, al, el, kun, per, pri).

- Остале предлоге давати у контексту као засебне речи.

Глаголи

- Инфинитив – облик (paroli, skribi, promeni).

- Презент: потврдни и одрични облик (Mi laboras, Li ne skribas).

- Футур: потврдни и одрични облик (Mi legos, Li ne skribos).

- Перфекат: потврдни и одрични облик (Мi legis, li ne legis).

Афикси

а) Префикси: mal-, ge-, re-, ek-,

б) Суфикси: -in,-et, -eg, -ej, -ist, -ar, -ad, -ec….

Лексика

Фонд речи: око 350 коренова, што чини око 2000 изведеница базираних на тематици за прву годину учења есперанта.

Друга година учења

(2 часа недељно, 68 часова годишње)

Оперативни задаци

-Коришћење у говору и читању око 200 до 250 нових коренова из тематике за прву годину, за изражавање збивања у прошлости, садашњости, императиву, будућности и кондиционалу. Уводити изразе и у безличном облику.

- Развијање говорног споразумевања, разумевање саговорника и учешће у конверзацији реплика и постављањем питања. Постепено увођење у самостално излагање – препричавањем анегдота и занимљивих причица, да би се прешло на опис догађаја уз дескрипцију природе и времена. Краћим писменим вежбама развијати писмено изражавање ради прелаза на дописивање и самосталну израду писмених састава на задате теме.

Тематика

- Проширивати теме из прве године на 12 до 15 нових коренова на сваку тему. До краја године ученик треба да уме исказати у разним говорним ситуацијама (у дијалогу и у краћим излагањима): предмете у школи, спортске и друге активности којима се бави, (филателија, нумизматика, колекционарство), да пита и даје информације о саобраћајним средствима, да опише неки догађај у породици или на улици (рођендан, посете, куповина), да уме да представи чланове породице, и ближе рођаке, да може усмено и писмено да опише своју домовину и главни град.

-Читање и препричавање анегдота и причица, неговање рецитовања и певања и кореспонденција треба да буду често форме рада, поред осталог неговања говорног језика. Оријентација у времену и простору се проширује на казивање датума, дана, часа и минута.

Усмено изражавање

- Диалошке реплике (8-10) у којима ученици постављају питања и одговарају слагањем или неслагањем, уз узвраћање новим исказом или питањем.

- Резиме обрађене теме са 8-10 повезаних ре-ченица.

- Препричавање прочитане анегдоте или при-чице.

- Самостално казивање догађаја уз дескрипцију природе.

- Рецитовање и певање (пет песмица у току године) уз слушање звучних снимака, ради усавршавања изговора и развијања осећања за ритам и мелодију језика.

- Разумевање усмених излагања у нормалном темпу је у оквиру обрађене грађе, тако да ти елементи говора (рецептивно) поступно постају разноврснији и сложенији од елемената усвојених продуктивно.

- Применом афиксологије богатити рецептивни и продуктивни речник ученика.

Читање

- Увежбавати гласно изражајно читање, уз обраћање пажње на правилну акцентацију и интонацију реченице.

- Читати у себи лакше чланке из есперантске штампе, уз проверу разумевања прочитаног (кроз питања и резиме).

Писање

- Вежбе трансформација и супституција лица, времена и броја.

- Примена афиксологије.

- Питања и допуњавање реченица.

- Самостални састави: наративни и дескриптив-ни из обрађене тематике.

- Међушколско и међународно дописивање.

ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ

(2 часа недељно, 68 часова годишње)

- Проширена реченица: Hieraŭ mia bona amiko skribis al mi longan leteron.

- Сложена реченица: Mia patrino laboras en ŝia oficejo kaj mia patro estas inĝeniero en la fabriko.

- Упитна реченица: Вежбе са упитним коре-лативима.

- Одрична реченица: Обратити пажњу на упо-требу одричних корелатива: Mi vidis neniun sur la strato.

Именице

- Партитативни генитив са предлогом ,,da”: Mi aĉetis du kilogramojn da sukero.

-Акузатив

-Акузатив за време: Mi ne dormis la tutan nokton. Mi atendis vin du horojn. Li venis ĝuste tiun tagon. Mi vojaĝos Parizon la sekvantan ĵaŭdon.

- Акузатив у датумима: Zamenhof naskiĝis la 15-an de decembro.

- Акузатив за меру и цену: La drapo estas du metrojn longa. La tricent metrojn alta turo. La okdek kilogramojn peza homo. La libro kostas dudek dinarojn.

- Акузатив уместо предлога ,,је”. Je la lasta fоjo.

- La lastan fojon.

- Замена датива акузативом: Pardonu al mi – Pardonu min. Obeu al via patro.- Obeu vian patron.

- Не употребљавати два акузатива као ближе објекте: Karlo instruas siаn fraton. Karlo instruas Esperanton al sia frato. Karlo instruas sian fraton pri Esperanto.

(Један ближи објекат замени даљим).

Придеви

Компарација

- Компаратив: Pli (malpli) – ol.

- Суперлатив: la plej – el.

- Самостално: Kiel (kiom) eble plej, или: plej eble. Venu kiel (kiom) eble plej baldaŭ. Aĉetu plej eble grandan manteon.

Прилози

- Компарација код придева: Pli – ol plej (без la) Plu: Tio ne plutimigas min. Mi ne plu restos ĉi tie. Ekzistas pluaj ekzemploj.

Глаголи

- Кондиционал презента: Mi aĉetus tiun libron.

- Одрични облик: помоћу одричних корелатива: Mi aĉetis nenion.

- Императив после ,,por ke”: Alportu al mi tiun libron por ke mi tralegu ĝin.

- После глагола који означавају: вољу, жељу, заповест: peti, deziri, ordoni, voli admoni, permesti, postuli, proponi, konsili, insisti.

- Безлични глаголи: plavus, neĝas, fulmas, tondras…

- Безлична заменица: oni.

- Повратни глаголи: Mi lavas min.

Заменице – корелативи

- Упитне, односне, показне, опште, неодређене, одричне.

Бројеви

- Основни и редни преко 100.

- Бројне именице.

Правопис

- Апостроф

- Велико слово.

АФИКСИ

А) Префикси

dis-

bo-

fi-

Б) Суфикси

-il -ad

-ig -elb

-iĝ -em

-an -uj

-aj -ac

ЕЛЕМЕНТИ КЊИЖЕВНОСТИ И ЛЕКТИРА

Упоредо са учењем језика ученици ће поступно упознавати најзначајнија дела литературе на есперанту. У првом реду обрађиваће се дела наше књижевности преведена на међународни језик. Водиће се рачуна о корелацији са наставом матерњег језика, као и других наставних предмета.

Предлажемо следећи избор лектире на есперанту:

Иван Мажуранић: ,,Morto de Smailagao Ĉengiĉ” (Смрт Смаил-аге Ченгића)

Иван Цанкар: “Servisto Jernej kaj lia rajto” (Слуга Јернеј и његово право)

Бранислав Нушић: “Suspektinda persono” (Сум-њиво лице)

Радоје Домановић, Фран Милчински, Бранко Ћопић: “Tri satiroj” (Три сатире)

Иван Горан Ковачић: “Kavo” (Јама)

Петар Петровић Његош: “La Montara krono” (Горски вијенац)

Иво Андрић: “Sonĝo kaj maldormo sub la karpeneto” (Сан и јава под грабићем)

Петар Кочић: “Melo antaŭ tribunalo” (Јазавац пред судом)

Франце Прешерн: “Girlando de sonetoj” (Сонетни венац)

“Makedonaj popolaj rakontoj” (Македонске на-родне приповетке)

ЕСПЕРАНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У СР СРБИЈИ

БЕЛА ПАЛАНКА, Организација за есперанто ,,Заменхоф” Љ.Ранђеловића 27..

БЕОГРАД, Савез есперантиста Југославије, Теразије 42

БЕОГРАД, Савез есперантиста Србије, Теразије 42

БЕОГРАД, Савез есперантске омладине Србије, Теразије 42

БЕОГРАД, Институт за есперанто СЕС-а Тера-зије 42

БЕОГРАД, Есперантско друштво “Радомир Кљајић” Теразије 42

БЕОГРАД, Друштво пријатеља међународног језика есперанта, Гаврила Принципа 50

БЕОГРАД, Есперантско друштво ,,Стари град”, Економска школа, Цетињска 5

БЕОГРАД, Есперантско друштво железничара ,,Бранко Максимовић” Немањина 6

ВЛАДИЧИН ХАН, Организација за есперанто ,,Милентије Поповић”, ул. Ж.Ј. Шпанца 5

ВРЊАЧКА БАЊА, Организација за есперанто ,,Чајка” Јастребарска 50

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, Организација за есперанто ,,Грабовски” Синђелићева 21

ЗЕМУН, Есперантско друштво ,,Бранко Рај-шић”, Матије Гупца 27

КОСЈЕРИЋ, Организација за есперанто ,,Миодраг Миловановић – Луне” ОК ССО

КРАГУЈЕВАЦ, Организација за есперанто ,,Миленко Марковић” Дом омладине

КРАЉЕВО, Организација за есперанто железничара, железничка станица

КРАЉЕВО, Организација за есперанто ,,Раде Вилотијевић-Вића” Косовска 1

НИШ, Савез железничара есперантиста Југо-славије, железничка станица

НИШ, Организација за есперанто железничара, Великотрнавска 15/1

НИШ, Организација за есперанто ,,Ћеле-кула”, Станка Пауновића 46/11

НОВИ ПАЗАР Организација за есперанто ,,Братство-јединство”, Образовни центар ,,Брат-ство-јединство”

ПАРАЋИН, Организација за есперанто ,,Бранко Крсмановић” железничка станица

ПИРОТ Организација за есперанто ,,Ћилим-град” Драгошева 136

СВЕТОЗАРЕВО, Основна организација за есперанто ,,Сретен Аџић” Народног фронта 23

СВЕТОЗАРЕВО, Организација за есперанто железничара, ,,Јован Милосављевић”, Гине Пајевића 2-6

СИВАЦ, Организација за есперанто

СМЕДЕРЕВО, Организација за есперанто ,,La Verda Stelo” Вука Караџића 9

ТРСТЕНИК, Организација за есперанто, ОК ССО, Чајкина 7

ЧАЧАК, Организација за есперанто, Стјеничка 11.

САП ВОЈВОДИНА

БАЧКА ТОПОЛА, Есперантско друштво, Народна библиотека

ВРШАЦ, Есперантско друштво, Димитрија Туцовића 29

ЗРЕЊАНИН, Есперантско друштво ,,La Verda Stelo”, Раде Кончара 26

КАЊИЖА, Есперантско друштво “Balaž Ge-orgo”, ул. ЈНА 2

НОВИ САД, Савез есперантиста Војводине, Масарикова 13

НОВИ САД, Есперантско друштво ,,Марко Нешић”, Масарикова 13

ПАНЧЕВО, Есперантско друштво, Димитрија Туцовића 28

СЕНТА, Есперантско друштво, Народна библи-отека

СУБОТИЦА, Есперантско друштво, Трг цара Ј. Ненада 3

САП КОСОВО

ТИТОВА МИТРОВИЦА, Организација за еспе-ранто “Fan Stilian Noli” ОК Савеза социјалистичке омладине

ПРИШТИНА, Организација за есперанто ,,Боро и Рамиз” ОК Савеза социјалистичке омладине

УЏБЕНИЦИ, РЕЧНИЦИ И ПОМОЋНА СРЕДСТВА

УЏБЕНИЦИ

Божидар Ванчик: Есперанто – уџбеник за школе, течајеве и самоуке. ,,Школска књига” Загреб 1958.

Dušan Maruzzi: Есперанто за самоуке и школе. Савез есперантиста Хрватске, Загреб, 1969. Уџбе-ник са 18 лекција.

Антоније Секељ: Есперанто, уџбеник са речником, издање (35 лекција) (есперантско-српскохрватски). ,,Научна књига”, Београд, 1974.

Антоније и Тибор Секељ: Аудиовизуелни курс есперанта у 24 лекције. Београд 1979. Курс прикладан за наставу у школи.

Радиша Ж. Ковачевић: Есперанто заједнички језик свих људи света, уџбеник, читанка, речник у оба правца, адресар и збирка коренова. III издање, Краљево, 1981. За курсеве и наставу у школи.

Радиша Ж. Ковачевић: Есперанто израз добре воље и споразумевања, проширени уџбеник са лектиром, II издање, Краљево 1981. За курсеве и наставу у школи.

Emilia Lapenna: Есперанто за свакога, уџбеник за брзо учење међународног језика есперанта са двоструким речником, Друштво есперантиста ,,Буде Борјан”, Загреб, 1980. Садржи 20 лекција и речник у оба правца.

Dr Istvan Szardahelyi: Esperanto 1, internacia lernolibro por la lerneja junularo (међународни уџбеник за школску омладину) четврто прерађено издање, Lernolibro/eldonejo Budapest, Tankonyvkiado, 1979.

Dr Istvan Szerdahelyi: Esperanto 2 / daŭriga kurso, продужни течај, уџбеник за децу од 10 до 14 година, II прерађено издање Tankonyvkiado, Budapest, 1980.

DR Francisko Szilagyi: “Ellernu” – Centro Rotterdam – W. 1937.

P Babrin:

Por la praktikantoj (за практиканте)

Pluaj paŝoj al vivanta lingvo…

(Даљи кораци ка живом језику…)

III издање

Kulturdomo de Franclandaj esperantistoj

49 Bange – Francuska

Rudolf Rakuša:

“Metodiko de la esperanto intruado”

III izdanje

“Mladinska knjiga”

Ljubljana 1970.

P.Korte:

“Sub la verda standardo”

III izdanje

Dansk Esperanto. Forlag

Abyhoj 1972..

Vilho Setala:

“Privilegia vojo al lingvoscio”

IV izdanje

Fondumo Esperanto

Helsinki 1977.

РЕЧНИЦИ

Антоније Секељ

Речник српскохрватски-есперантски

III издање

,,Научна Књига” Београд, 1966. (8000) речи

Антоније Секељ:

Речник српскохрватско-есперантски

,,Графос” 1967. (35.000 речи)

Стеван Живановић и Маринко Ђивоје:

Речник есперантско-српскохрватски

IV употпуњено издање

IKS -Internacia Kultura Servo – Zagreb

“Edistudio” / Pisa. 1979.

Marinko Djivoje: Рјечник хрватскосрпско-есперантски. II издање. IKS – Internacia Kultura Servo – Zagreb “Edistudio” – Pisa 1979.

Ivan Flanjak i Aleksandar Kocian: Esperanto rečnik- vortaro 4000 vortaj (4000 речи). “Libergia Stelo” Osijek 1980.

Prof. E. Grosjean -Maupin: Plena Vortaro de Esperanto. IV izdanje SAT Paris 20, 1953.

Prof. G. Waringhien: Plena ilustrita Vortaro de Esperanto. SAT Paris – 20, 1970.

ПОМОЋНА СРЕДСТВА

Наставни листићи

Zveza esperantistov Slovenije

Ljubljana 1959.

Konversacia literaturo

Internacia Esperanto-instituto

Hago

За курс есперанта пишите на ,,Глас Србије” 36001 Краљево, поштански фах: 92.

 

 

 

 

 

 

 

ЕСПЕРАНТО У СЛУЖБИ МЕЂУНАРОДНОГ СПОРАЗУМА

ВЕК ПРЕГАЛАШТВА ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО МЕЂУ ЉУДИМА

АУТОР КУРСА ЕСПЕРАНТА: РАДИША Ж. КОВАЧЕВИЋ

ОБЕЋАЛИ СМО ВАМ, ЦЕЊЕНИ ЧИТАОЦИ ДА ЋЕМО У РЕВИЈИ ,,ГЛАС СРБИЈЕ” ОБЈАВЉИВАТИ КУРС ЕСПЕРАНТО ЈЕЗИКА У НАСТАВЦИМА

Лудовик Заменхоф

родио се 1859. године у Бјалистоку. У граду су живели Пољаци, Руси, Немци и Јевреји, па је малом Лудовику Заменхофу много сметало што је морао да се, због различитости језика, дружи само са јеврејском децом. Већ у школској клупи код њега је тињала мисао о једном помоћном језику за све људе, за све народе. Пошто је као гимназијалац већ знао осам језика, почео је да ствара нови језик служећи се елементима романских, германских и словенских језика.

 

Прво издање уџбеника међу-народног језика излази на руском 2. јуна 1887. године, а затим на пољском, француксом, немачком и енглеском језику. Већ у првом издању своје књиге аутор се одрекао ауторских права. Потписао се са ,,Доктор Есперанто” (доктор који се нада).

Тако је есперанто кренуо у свет и, већ на првом међународном конгресу есперантиста 1905. године, посебном декларацијом есперантизам је дефинисан као ,,настојање да се у читавом свету прошири употребна неутралног језика без наме-тања у унутрашњи живот народа и без намера да се истиску постојећи национални језици…”

Есперантски покрет наилази на отпор великих сила, које се боре међу собом за примат у међународним односима. Несумњиво је да превласт једног ,,светског” језика значи својеврсни језички империја-лизам, који угрожава језике и културе малих народа. Довољно је погледати стање на том плану код нас. Српски језик све више губи националну чистоту, у њега се увлаче многе туђице – најчешће енглеске речи. Наша омладина, захваљујући фаворизовању енглеског језика, боље познаје англоамеричку културу и цивилизацију но ма коју другу. Но, и поред отпора, међународни језик се полако али сигурно шири – организације есперантиста (међусобно веома добро повезане) постоје у преко сто земаља света, а есперантисти уживају погодности лаког споразумевања и стварања пријатељства са припадницима других народа.

Ширење есперанта у свету допринеле су две резолуције УНЕСКО-а (1954. и 1985). Просветни савет СР Србије је 1982. године својом одлуком подржао иницијативу Савеза есперантиста Србије за увођење наставе међународног језика есперанта у слободним активностима ученика и усвојио програм наставе.

ПРВА ЛЕКЦИЈА

Есператно користи латиницу према начелу Вука Караџића: ,,Пиши као што говориш и читај као што је написано”. Азбука се састоји од 28 слова: а, b, c, ĉ, d, e, f, g, ĝ, h, ĥ, i, j, ĵ, k, l, m, n, o, p, r, s, ŝ, t, u, ŭ, v, z. Ево изговора: ĉ = Ч, ĝ = Џ, h = Х, ŝ = Ш, ŭ = кратно У.

Сугласницима при самосталном изговору додајемо глас О: bo, co, ĉo, do, fo итд.

Сугласник ĥ се изгвора као наше тврдо h: хрт, хмељ, хром, хрчак, а у есперанту, fiemio – хемија, ĥоlero - колера.

Ово ŭ долази само иза самогласника а или е и са њима чини један слог (двоглас) Аŭ, Eŭ: laŭro – ловор, ankoraŭ – још, jaŭdo – четвртак, neŭtrala – неутралан, Eŭropo – Европа, hieraŭ – јуче.

Нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Пажљиво прочитајте следећи текст, па ћете се уверити да је есперанто веома лак. Само пазите да нагласак буде на претпоследњем слогу, тачније самогласнику, водећи рачуна да ŭ није самогласник.

Bela urbo. Blanko nuro. Nigra kato. Granda ĉambro. Blua maro. Alta domo. Fidela hundo. Verda standardo. Nigra tabulo. Saĝa profesoro. Ronda seĝo. Rapida ĉevalo. Forta bovo. Bruna tablo. Diligenta lernanto. Bela fraŭlo.

РЕЧИ – VORTOJ

Придеви

bela – леп, лепа, лепо

blanka - бео, -ла, -ло,

blue – плав, -а, -о

nigra – црн, -а, -о

granda – велики, -а, -о

alta – висок, -а, -о

fidela – веран, -а, -о

verda - зелен, -а, -о

saĝa - паметан, -а, -о

ronda - округао, -ла, -ло

rapida - брз, -а, -о

forta - јак, -а, -о

bruna - смеђ, -а, -е

diligenta - марљив, -а, -о

Именице

litero – слово

silabo - слог

vorto – реч

kato – мачка

ĉambro – соба

domo – кућа

hundo – пас

standardo - застава

tabulo - табла

profesoro - професор

akcento - нагласак

urbo - град

muro - зид

seĝo - столица

maro - море

ĉevalo - коњ

bovo - во

lernanto - ученик

fraŭlo - момак

tablo – сто

Именице се у есперанту завршавају на -о, придеви на -а. Део речи без ових наставака (-о или -а), зове се корен (rediko) речи.

Правописна правила за писање свих врста речи, слична су правилима српског језика.

У нашем језику придеви имају различите наставке у сва три рода, док у есперанту постоји само један облик придева за мушки, женски и средњи род.

Верујем да сте већ у првом контакту са есперантом уочили да је веома једноставан и лакши за учење од било ког другог језика. Надам се да сте већ научили све ове речи приликом читања и преслишавања. Приметили сте да наглашавање претпоследњег слога даје језику лепу мелодичност (као вежбе у италијанском и шпанском).

ВЕЖБЕ:

Од првог дана учење пачните да стварате реченице комбинацијом речи које сте научили. Уписујте их у свеску. Речи уписујте у мали џепни речник.

,,…да би народи живели у миру, морају се разумети. Без међународног језика есперанта не може бити речи о неком озбиљном трајном и свенародном зближавању и разумевању”. (Ромен Ролан)

Време у коме живимо доноси брз, динамичан и сложен развитак људског друштва. Као рефлексија овог процеса јављају се бројне тековине и достигнућа у вим доменима људског стварања. Њихово усвајање и примена представљају предуслов за развој и напредак сваке земље и сваког народа. Овај императив данашњице представља потребу за излажењем из уских националних и државних оквира и за успостављањем бројних контаката и сарадње свих народа на свим пољима људске делатности. Свет као целина постаје просторно све мањи, а народи су све ближи и све потребнији једни другима.

Повезивање и употреба страних језика постаје све значајнији фактор у процесу међународног зближавања и сарадње. С обзиром на њихову бројност и неопходност реционалисања временом и финансијским средствима, све је очигледнија потреба изналажења јединственог споразумевања и оно се већ тражи у смислу прихватања и увођења упраксу једног помоћног, планског и неутралног језика.

ДРУГА ЛЕКЦИЈА

Као што се додавањем наставка и , на корен речи добијају придеви и именице, тако се уз помоћ наставка -ј гради множина именица и придева: belaj urboj, fortaj bovoj, diligentaj lernatoj.

Наставак -i означава неодређени глаголски облик (инфинитив): esti – бити, vivi – живети, lerni – учити.

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ – PERSONAJ PRONOMOJ

mi - ја

2. vi – ти

3. li – он

Mножина

ni - ми

vi – ви

ili – они, оне, она

ŝi – она

ĝi – оно

САДАШЊЕ ВРЕМЕ – PREZENТO

Садашње време у есперанту гради се на тај начин што се на корен речи, односно на глаголску основу дода наставак – АS.

estu – бити

est - as – сам, си, је, смо, сте, су.

Једнина

1. mi estas - ја сам

2.

vi

еstas – ти си

3. li estas- он је

Mножина

ni estas - ми смо

vi estas – ви сте

ili estas – они су,