"ГЛАС СРБИЈЕ" - Национална информативна ревија за истину о српском народу о Србији и српским земљама, за просперитет и јединство свих Срба у матици и дијаспори и духовни развој.
ОСНИВАЧ И ГЛАВНИ УРЕДНИК РЕВИЈЕ РАДИША Ж. КОВАЧЕВИЋ, НОВИНАР

На дванаестом километру пута Нови Бечеј-Кикинда,у атару села Ново Милошево,налази се рушевина средњевековне романичке базилике Араче. Овај бенедиктински манастир представља културно историјски споменик првог реда,једини те важности из средњег века са овог подручја.

Археолошка истраживања показују да је ова монументална зграда подигнута на темељима старе цркве,вероватно из 11. века.Први писани траг о Арачи је везан за 13. век када је била бенедиктински манастир.Ова романичка базилика подигнута је око 1230. године, а након страдања 1280.године када су је похарали Кумани, обновљена је 1370. године залагањем краљице Јелисавете Анжујске,мајке Лудвига Великог .Године 1417. Арачу је у посед добио деспот Стефан Лазаревић па је записано да је тада у њој живео и деспотов намесник по имену Брајан.Као варош Арача се у документима помиње 1422. године. Деспот Ђурађ Бранковић добио је Арачу 1441.године да би је након тога, као и многе друге поседе поклонио рођаку Павлу Бирињију.

Опширније...

ОПШТИНА ИЗ КОЈЕ ДОЛАЗИ ЧУВЕНА "ОБЛАЧИНСКА ВИШЊА"

Општина Мерошина се налази у југоисточном делу Србије. Од Београда је удаљена 230км, Скопља 220км, а од Софије 160км. Простире се у западном делу Нишке котлине. Граничи се са општинама: Ниш, Дољевац, Житорађа, Прокупље и Алексинац. Општина Мерошина припада Нишавском округу.

Са северне и северно-западне стране затварају је масиви Малог Јастребца. Са источне стране делом је омеђена реком Јужном Моравом. Средњим делом територије пролази магистрални пут Ниш-Прокупље, који представља везу општине са ауто путем Београд-Ниш и повезује југоисточну и источну Србију са покрајином Косово и Метохија.

Саобраћајно је добро повезана са суседним општинама. 27 сеоских насеља су повезана добром путном мрежом са општинским средиштем. Мерошина, која се налази на магистралном путу Ниш - Прокупље, подједнако је удаљена (17 км) од оба центра. Рељеф општине Мерошина је карактеристичан брежуљкасто-брдовитим и ниско-планинским теренима.

Опширније...

ВЛАСОТИНЧАНИ ЧУВЕНИ ПО ВЕЛИКОМ ОТПОРУ ТУРЦИМА

Генерално посматрано општина има брдско-планински карактер (са развијеним  и разуђеним рељефом), који чини преко 80% њене територије.  Најнижа тачка је на 230 м надморске висине на ушћу Власине у Јужну Мораву, а највиши врх Раскрсје на 1.433 м.

У морфолошком погледу издвајају се две целине долинско-котлинска (најплодинији део општине) и брдско-планинска. Клима општине Власотинце  је умерено – континентална са жупском варијантом у равничарском – брежуљкастом делу до 500м надморске висине.

Општина Власотинце располаже разноврсним природним ресурсима, који представљају добру основу за повећање економске снаге и успешнији развој општине. Међу значајне ресурсе убрајају се: пољопривредно земљиште, шуме, и водни ресурси, који заједно пружају погодне услове за  економски развој туризма.

Опширније...

КОСТОЛАЦ НОСИ НАЗИВ ОД ЛАТИНСКЕ РЕЧИ "CASTELLUM" ШТО ЗНАЧИ ГРАДСКО УТВРЂЕЊЕ

Костолац се први пут помиње у списима 1380. године. Старо рударско насеље настаје у другој половини XИX века. Нови Костолац почиње да се гради 1942. године. Од Пожаревца је удаљен 11, а од Београда 90 километара. Структуру становништва чини богатство од 26 нација и етничких група. Та шароликост је створена доласком људи са свих страна у рударски градић које је била потребна радна снага. Сада је то град са око 15.000 становника.

Костолац се налази у перипанонском делу североисточне Србије, где се Пожаревачка греда, најсевернији изданак побрђа источно од Велике Мораве, спушта на обале Дунава и спаја плодно Подунавље, Поморавље и Стиг. Периферни делови града лоцирани су уз десну обалу Дунава и на обалама Дунавца, чија је удаљеност од Београда 90км.

Костолац је од ушћа Дунава у Црно море удаљен 1.095км, а од његовор извора 1.762км. Средишњи део насеља налази се на надморској висини од 77 метара.

Опширније...

МАНАСТИР У КОЗЈЕМ ДОЛУ И МАНИФЕСТАЦИЈА "ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА"

Трговиште је насеље и општина на реци Пчињи (долина реке Пчиње), а налази се у југоисточној Србији.Тачније, југоисточно од Бујановца и Врања, а источно од Прешева.
По попису из 2002. само Трговиште је бројало 1864 становника, док је број становника општине био око 6372. Иако постоје и неке националне мањине: Македонци (28), Бугари (12), остали (тачан податак није ни дан данас са сигурношћу потврђен), Трговиште пре свега представља насељено место кога насељавају претежно Срби, од прилике (98,7%).

Опширније...

ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО И "ПЛУТАЈУЋА ОСТРВА"

Општина Сурдулица се налази у југоисточном делу Србије, у саставу Пчињског региона.

Граничи се са општином Црна Трава на северу, општином Владичин Хан на западу, општинама Врање и Босилеград на југу и Републиком Бугарском на истоку.

Обухвата 628 км2, са 41 насељем просечне величине 15,3 км2.

Има 39 катастарских општина, 25 месних заједница и 11 месних канцеларија.

Средином 2003. године, у општини Сурдулица било је 21.935 становника.

Град се налази на десетак километара од међународног пута Е75 (Београд-Скопље-Солун) на транзиту ка Бугарској граници. Иако се не може сматрати туристичким местом, град поседује значајне смештајне капацитете који нису у потупуности активирани.

Опширније...

Још чланака...

Маркетинг

Пријатељи сајта

Курсна листа НБС

TV Program