"ГЛАС СРБИЈЕ" - Национална информативна ревија за истину о српском народу о Србији и српским земљама, за просперитет и јединство свих Срба у матици и дијаспори и духовни развој.
ОСНИВАЧ И ГЛАВНИ УРЕДНИК РЕВИЈЕ РАДИША Ж. КОВАЧЕВИЋ, НОВИНАР

На самом почетку двадесет првог века земља Србија је остала без народа. Прекројених граница, бедна и сиромашна, и не личи на ону Србију коју су нам оставили преци

Српски народ је остао без Богом одабране власти, обезбожен је и морално осакаћен. И можда управо због тога више деценија српском народу ништа не полази за руком. Поред добрих ораница, воћњака, извора чисте воде, прелепих планина и плодоносних пространства на којем може да сазри најбоља малина, шљива и јабука.

Прекрајањем српске границе, најбољи део српства остао је изван граница наше отаџбине, остављена на милост и немилост највешим србромрсцима у историји нашег народа. Све оно за шта су се вековима борили наши владари, краљеви, цареви, кнезеви, туђинска нога гази, наше светиње пали, гробља преорава, брише траг српског бивствовања.

Узели су нам име, државу, ораницу, реку, воћњак, грм.

Данас у Србији сваке године 35000 становника имамо мање, а деценијама ни једна власт ништа није по том питању учинаила. А без народа све губи смисао. Ако се овако настави изгубићемо и ову државу коју данас имамо. Тачније, остаће пуста, земља стараца, распродата на деведесетдевет година белосветским парајлијама који ће изродити своју децу, саградити своје богомоље, засадити своје воћњак.

До тада ми ћемо само имати обиље избора на којима ће нам нудити већ виђену, кварну робу. Ево пред нама су управо нови избори.

Опширније...

Започео бих своје размишљање максимом да је „Србија наша судбина наша прошлост, наша садашњост и наша будућност“, јер њених 26 народа и националних мањина то заслужују својим памћењем и својим бићем у створеној и савременој држави Србији.

Зар стамено очување суверенитета и интегритета Србије излази из оквира научних и светских признатих трајних вредности свих друштава, па и глобалног мултикултурног и мултиетничког. Мислим да не, а да су то обавезе сваког народа, али и заговорника стварања неког сасвим новог униполарног друштва без граница... Сви они то морају да поштују, као цивилизацијске тековине света. Србима, изгледа да је набој појачаних вредности код афинитета љубави према националном бићу, далеко изражајнији од неких такозваних старих европских народа... Зато, изгледа озбиљније смета, љубоморно чување српства- смештених у трајну, вековну баштину историје, културе, наше традиције  и националних врлина народа старе Европе, које би данас да се многи одрекну... Али, ми смо данас ту и многи наши пријатњељи, заједно са нама су на задатку и такво задовољство им нећемо приуштити...

Опширније...

Романсирани живот и свет без маште, немају ни смисла ни перспективе, ако су зарад остварења само идеја, стваралаштва и забаве.

Стицајем различитих узрочно последичних планова и интереса великих сила и њихових сателита, са глобалног нивоа планова, слободна Србија је у њима да нестане а не да се развија. Спрега свих релевантних фактора, чињеница аргумената, доказаних вредности и истина, маште уз горак укус страсти којој подлеже, а даје јој за право у доказивању стварности. Будућност која не остаје без ускраћена права и правила, као што су до бескраја то искористиле прошлост и садашњост.

Циљеви и идеали човечанства имају примат над средствима за њихово остварење.

Опширније...

Од Берлинског конгреса у 19 веку постоји скована завера великих сила, којима предњачи Немачка да се Србија може оквирно развијати, само у оквиру неколико пашалука. Велики рат, Балкански 1912 и Први светски 1915. нису омогућили глобалистима да разбије Србију, напротив, она излази као победница са својим савезницима 1918 године. Ту су пали на колена, капитулирали  цар Фрањо Јосиф, немачки Кајзер , пред најмоћнијима на свету главокомандујућим Франше Де Переом, краљем Петром Првим Карађорђевићем Осободиоцем  и регентом краљом Александром Првим Карађорђевићем, са својим најмоћнијим војводама који су стигли да пободу победнички барјак  до царске штале Аустро- угарског Хофбурга у Бечу.

Завереници из Берлина и даље не мирују. Они покрећу читаву лавину преврата убијају краља  Александра Првог у Марсеју, доласком Хитлера на власт у Немачкој и удруживањем са силама осовине барјактарима фашизма. Немачком, Јапаном и Италијом.  И ту Србија са моћним савезницима у четворогодишњем војевању, стварајући нову Југославију успева да победи. Глобалисти поново остају кратких рукава.

Опширније...

Поводом јубилеја двадесеттри године од изласка из штампе првог броја националне ревије Глас Србије

ПИШЕ: Радиша Ж. Ковачевић, главни уредник "Гласа Србије"

Управо је пред рукама и очима читалаца он јубиларни број Гласа Србије. Гласило ово било је професионално, независно од сваке организације и институције. Припадали смо искључиво најширој јавности. Родило се ово гласило усред најлепшег месеца у години и попут најлепше ласте долетело над град дуге и богате традиције над Краљевски град са седам краљевских круна. Баш у време братоубилачких ратова, санкција, сеоба.

Илустрована ревија Глас Србије основана је са битним и императивним знањем да преноси истину о српском народу. Његову истрајност над свим недаћама које су га вековима угњетавале, а пре свега димензију српске самобитности. Ревија је аутентично с научног и високо професионалног нивоа, али истовремено, популарно да осветљава васколико српство ма где оно било.

Далеко се чуло за наш Глас Србије од Јаханезбурга, Канбере, до Исланда и за тај глас и професионализам, наша ревија награђена је новинарским наградама “Димитрије Давидовић”, “Светозар Марковић”, “Мајор Гавриловић”.

Ревија је дизала свој глас разума за праведност, мир и престанак убијања, за заустављање освета и мржњи, за успостављање међународног мира. Наш аутентични глас био је на страни напретка и модерне изградње отаџбине. За нашу ревију писали су најбољи, више од двеста новинара, академика, лекара, историчара, педагога, графичких уметника, фоторепортера, библиографа, документариста.

Опширније...

Још чланака...