Bookmark and Share

Сваке године се на Дан државности разочарам резултатима анкета које су постале пропратни декор сваког државног празника. Анкете се сведу на само једно просто питање „Да ли знате зашто се данас обележава Дан државности?“ исто тако одговори се сведу на још простије „Не знам“.

Баш пре него што сам узео да напишем ову празничну колумну за „Глас Србије“ проверио сам на интернету да ли је неки медији урадио анкета за ову годину... наравно, празновање је почело.

Резулатат анкете:

„Од укупно 15 испитаника, поражавајуће је то што нико од млађе популације није знао одговор на постављено питање. Одговори су били кратки: Не, не знам, не знам стварно. Једна промотерка нам је рекла да не зна и да тренутно ради па и да не може да одговори на питање (?!). Две девојчице, средње школе отишле су смејући се, као да се чуде нашем питању.“

Гледајући и слушајући људе око себе, не бих уводио никакве теорије завере. Ово су нажалост стварни резултати и стварна слика друштва у којем живимо.

Иако смо сви сведоци да нас последњих деценија осуђују за српски национализам, истина је да Срби данас имају слабо развијену националну свест.

Кажу да националну свест чине: језик и писмо, религија и државноправна традиција.

Период југословенства, посебно за време Тита, покушао је да уништи све наведене чиниоце и био врло успешан у реализацији свог плана.

Ипак нису успели да реализују до краја своје планове али Срби се још увек нису опоравили од тога, иако Југославија не постоји фактички више од 25 година.

Пре неколико година, мислим да је била 2009. година, био сам сведок невероватног догађаја. Након званичног програмског обележавања Дана државности у Орашцу и одласка државног врха, једна група пензионера окупила се у Марићевића јарузи, месту одакле је Карађорђе повео своје устанике у рат против Османлија, ухватила у коло и запевала „Друже Тито ми ти се кунемо“.

Тужна и трагична слика која је код окупљених изазвала подсмехе али коме се смејемо...?

Сами себи?

Оваквим и сличним наочиглед безначајним реакцијама и несхватањем суштине проблема нестаје некад велики српски народ, снажног духа, поносан, спреман на безграничну жртву за ближњег, за свој народ и своју државу.

Данас постајемо једно ново биће, али врло сиромашно духом, понижено и врло упрошћено.

Колективна свест скоро нестаје и даље се расејавамо и лако прилазимо другим народима, лако и безболно, са радошћу, без имало драматике.

Званична статистика каже да око 25 000 људи трајно напусти Србију у потрази за срећом и бољим животом у некој другој држави.

Када се узме у обзир и негативна стопа наталитета која у просеку износи око 30 000 мање људи сваке године, долазимо до закључка да смо на путу који води у нестајање српске нације а тиме и српске државе.

Ово је проблем на који се може само указати а држава треба и једина може да га реши.

Ипак и сви ми индивидуално морамо да се укључимо у враћање националне свести и очувању Србије

Како?

Патриотизам и национализам су данас постале речи које се изговарају тихо и којима су наметнута негативна значења а те речи треба да осликавају љубав према сопственој држави, народу, религији, култури и језику управо оним елементима који су чиниоци националне свести... и ето одговора.

Срећан нам Дан државности Србије!

 

П.С. (за оне из анкете): Државни празник Републике Србије јесте Сретење ‐ Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије. Сретење ‐ Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара.