Најтоплија божићна песма ове године је „Мајка“: Снимила ју је Маја са 11 своје дечице

Овога пута „гошћа“ у споту је и њена кума

Мајка, која дарује живот, на дан рођења господа Исуса Христа има посебно место у кући. Она је епицентар љубави, симбол пожртвовања, она храни и пружа утеху. Баш зато, важно је да се сетимо свих мајки, а једна од највећих међу њима, Маја Kовачевић, која самостално на пут изводи 11 деце, са њима је снимила песму и спот „Мајка“.

„Мајка је све, и од облака шира, и свега свемира, без ње нас и нема, у непостојању остајемо, ни људи не постајемо“, поручује благи глас Маје.

Спот украшавају њена насмејана деца, која хорски доприносе и песми. У свом стилу, Маја је у спот увела верске елементе, посебно истичучи Богородицу.

„Мајка је и икона највећа, праобраз Богородице, која свету Христа роди, да нас вечном, мајчинском љубављу препороди, и Божјој светлости, и животу вечном узводи“.

Маја је већ уобичајила да са својим најмилијима, једанаесторо дечице, од којих у неки већ и тинејџери, снима спотове испуњене љубављу и православним вредностима, инспирисане својим мајчинством и спрством.

Овога пута „гошћа“ у споту је и њена кума.

  • Велика ми је част била да ову прелепу песму снимим са једанаесторо своје деце и својом кумом, нарочито што моју децу негујем и васпитавам у духу наше Свете вере Православне. Текст је написао владика Фотије, мелодију и аранжман урадио Александар Kовачевић, а видео и монтажу Слободан Ристовић. Песма излази уочи Божића и посвећена је свим мајкама, биолошким и духовним, свим женама које носе у срцу жељу да буду мајке, а нису се оствариле као мајке, Мајци над Мајкама, најлепшој и најбољој мајци, Мајци Божијој, свој деци, васцелом српском роду свим људима добре воље – истакла је Маја.
Маја са децом, Фото: Маја Kовачевић

Она је права звезда, нарочито у дијаспори, јер се истакла као мотиватор – увек позитивна и насмејана иако је стицајем тужних околности сама остала са 11 малишана. Уместо да се жали, Маја подиже и надахњује.

Она је и писац, а у својим делима и својим ставом промовише традиционалне вредности

Уредница је „Kраљевских новина“, „Гласа Србије“ и „Гласа Академске Србије“, као и председнца Удружења „Kнегиња Персида Kарађорђевић“, а које се бори за бољи живот вишечланих породица.

Претходну, потресну песму, Маја је са децом снимила поводом крагујевачке трагедије 1941. године.

Сачувај ми душу Боже!

Драга браћо и сестре ја сам Маја Ковачевић мајка 11српчића ову песму изводимо ја и моја деца молим вас подржите нас тако што ће те преслушати песму и поделити вашим пријатељима да чују

Пјесма Мајчин бол-Јасеновац

Помаже Бог браћо и сестре.
Пјесма Мајчин бол-Јасеновац,
Јесте пјесма која описује бол мајке и страдање њених ближњих у Јасеновцу .
Ова пјесма није комерцијално настројена , него да обиљежи једно страдање које ми као новије генерације осјећамо , како је то када имаш породицу( родитеље, браћу ,сестре, мужа ,дјецу своју и све то изгубиш на најмонструознији начин само зато што сте Србин Православац!
Зато и отпјевах да искажем жал за свим пострадалима, а међу којима пострадалим има од супругове фамилије као и од моје, са надом на Васкрсење и Живот Вјечни!
Јер на таквим Светим Мученицима се заснива и наша вјера , за нас Србе Јасеновац је Олтар Свети.
2019године Господње написах ,а 2021 године Господње отпјевах на свој начин ову дирљиву пјесму свим Мученицима Јасеновачким!
Дужни смо својим прецима !
Да се не заборави!
Велику благодарност исказујемо Удружењу Логораша Јасеновца на датим снимцима и Маји Ковачевић – Организацији Заволи Воли-Обновимо себе Глас Србије, која је помогла да се пјесма уради и угледа свјетлост дана!
Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско!
Молитвама Светих Јасеновачких Мученика Господе Исусе Христе помилуј нас!
Још да се дода за нас је сваки човјек пострадали – наш брат, сва жена -наша сестра ,свако дјете наше дјете!
Све су то наша браћа и сестре!

Васкршња посланица Српске Православне Цркве о Васкрсу 2021. године

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.

На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.

Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!

Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!

Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!

Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.

Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!

Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!

Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:

Христос васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Васкрсу 2021. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Духовна-мисионарска-акција

Помаже Бог!

Драга браћо и сестре,

 у оквиру духовно -просветитељске и мисионарске акције „Заволи, воли, обновимо себе –  Глас Србије“  изашла је пригодна песма која је производ наших емоција и наших стваралачких способности.

Песма је посвећена болеснима, и свима онима којима је Господ у срцу, са идејом да волимо једни друге, да  опраштамо и будемо срећни.

Ова песма је настала на крилима велике и искрене љубави професорке Дејане Банковић.

Поред многих карактеристика за које смо се трудили да их ово наше „скромно“  и,  Богу  и народу угодно дело, поседује, оно  је саборно.

У реализацији овог нашег звучног  апела и, надамо, се, уметничке креације која ће вам се допасти,  а под називом „Радост је волети“ , учествовали су наши пријатељи, браћа и сестре:

          Духовна мисионарска акција „Заволи, воли! Обновимо себе! Глас Србије!“ „Радост је волети“ –

Ускршња песма

Текст приредиле: Дејана Банковић, Маја Kовачевић и Kатарина Божић из „Поука Св. Отаца, Светог Николаја и Старца Тадеја“.

Мелодија: Дејана Банковић, Kатарина Божић

Аранжман и продукција: Милан Ђурђевић („Неверне бебе“)

Kлавир, програмирање: Милан Ђурђевић.

Акустичне гитаре: Андреја Стојић.

Акустични бас: Владан Ђурђевић.

Певају: Неверне бебе (Јелена Пудар Марковић, Тијана Сретковић) Никола Роквић, Душан Свилар, Kатарина Божић, Биљана Ђурђевић, Жељко Васић, Данијел Павловић, Ана Станић, Певачка група „Икос“, Певница „Витлејем“, Деца: Страхиња, Давид и Димитрије.

Снимано у студију АK Соунд и НБебе МС април 2021.

Видео продукција: Тијана Сретковић, Борис Бакалов

Kоришћен видео материјал са АгроТВ, емисија „Српске Светиње“

Захваљујемо се старешини храма Василија Остроског на Бежанији.

 Сваку срећу и напредак желимо свима у наступајућим празницима.

Христос Васкресе,  ваистину васкресе!

Премијерно: Дечији хор „Бисери“ песма о Јелени Анжујској | Регионпресс

Послушај те песму о Светој Јелени Анжујској, мајци наших Kраљева Милутина и Драгутина, коју је написала Маја Kовачевић за дечији хор „Бисери“ из Житорађе.

Ово је њено прво извођење.

Аутор: Црква у Житорађи

О ЉУБАВИ

Љубав је стање тела и духа, необјашњиво стање које нас тера да завиримо у себе, да се осврнемо око себе за његовим извором или понорницом која ће нас однети у вир потпуног блаженства.

Љубав је давање, беспоштедно и потпуно, вољно пристајање на одрицање од себе зарад добитка, оне потпуности коју многи нису доживели оставши ускраћени за највећи узлет свести и несвести, тела и психе.

Љубав је необјашњива и речима далека магија освешћења и онесвешћења истовремено, чаробни мелем божанске бесконачности.

Љубав се не може купити, освојити, задобити или одглумити, она постоји или не постоји, имаш је или је немаш, са њом си рођен или кажњен њеним недостатком. То је као доброта, поштење, част,  или их имаш или немаш.

Она је изнад сфере људског расуђивања и поимања, далеко од свих дефиниција и чулних додира, попут божанства које можемо да докучимо само ако му се препустимо, ако јој дозволимо да нас зањише и одгаји у свом седефастом крилу.

Љубав је сила на којој почива свет,  божанске тајне, плима која настаје из Месечеве светлости и тишине космоса, зујања пчеле и цвркута коса. Она је громогласни прасак емоција и нечујно тапкање голубијих ножица по нитима животне паучине. Тајна је то закључана у златном ковчежићу вере и наде, брилијантна огрлица срећника у ризници трајања.

Љубав је одрицање од наноса свакодневних телесних и умних порива који нас гуше себичним прохтевима и изазовима, сплаварење је то међу хридима гордости и неманима залудних хтења, тим оковима који спутавају невиност људске суштине.

Љубав је милозвучни додир Господа којим нас обележи и опреми да будемо његови гласници и преносиоци његове промисли успаване у свему што је живо као клица свеколиког живота у бесконачном броју незањиханих колевки.

Љубав је кад другима поклањамо нештедимице оно најбоље што јесмо и тако оплемењујемо и њих и себе, ширећи дух јединства и слоге, дарежљивости и доброте.

Љубав је небеско плаветнило, провидна копрена светлости над главама прогледалих и грешних, убогих и просветљених.

Љубав је изнад свега и у свему, само је треба знати осетити и пустити да испуни пресахле вене као бујица која натапа закоровљене пашњаке и обронке усахлих узвишења духа.

Љубав је молитва узнета ка небу и рески звон клатна у црквеном звону, она је химна хора анђела на смарагдном облаку у небеској литургији и духовном причешћу

Далеко је она од сваког телесног додира и жудње, од себичне потребе да будемо власници туђих вредности и безвредности, недоступна онима који су се одрекли узвишености страдања за опште добро. Јер љубав је и патња, али патња са смислом и жртвом која је чини надљудском, а тако људском и дивљења вредном.

Љубав је безгранична када је има и безгранична када је нема, попут сунца које сија дању као и ноћу, онима који знају да гледају и који умеју да осете.

Љубав је све, а без љубави је све ништа, јер љубав је Бог, а Бог је љубав. Волите се људи и покушајте да пронађете љубав у себи и у другима. Можда вам се посрећи, никад се не зна.

Маја Ковачевић

ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА

Кроз Голготу друге половине ХХ века

Анализирајући социјалне, друштвене и политичке прилике друге половине XX века стиче се утисак да је управо у овом периоду Православна породица претрпела најјаче ударце. Било је тешких периода кроз историју. Људи су гинули, гладовали, робовали… али односи у породици никада нису били нарушавани у толикој мери. Родитељи су се нашли пред новим изазовима и искушењима. Требало је подизати и васпитавати децу у хистерији модернизације која је младима нудила све странпутице под изговором слободе и људских права. У палом свету који је усмерен на самоочување субјективности и егоистичне индивидуалности породица је представљанпа као спутавајући и ограничавајући фактор.

Други светски рат се завршио. Сломњен фашизам дође нам комунизам. Једно зло је замењено другим. То друго зло, које је имало за циљ да „убије Бога у човеку“ одмах се дало на посао. Избацивањм литургијског живота, Православној породици је одузет штит пред највећу битку која се приближавала. Јуришало се на породицу и теориски и практично. Што због страха, што због борбе за голу егзистенцију (а било је и улизичких порива) млади престају са светотајинским живтом. Света тајна брака је етикетирана као нешто старомодно па је као таква исмејавана и избачена. На овај начин људи су удаљавани од Евхаристијског живота. Ту је почетак највећег зла јер Света тајана брака није неки религиозни додатак. То је потпуни преображај човјека. У јединству супружника пројављује се слика Цркве. У животу палог човјека породица је најважнија ствар. Институција породице, кроз верност супружника и рађање деце, представљала је најбољу могућност превазилажења себичности и егоцентричности.

Нови начин живота који је људима наметнут поткопавао је и уништавао институцију брака. Љубав је подчињавана индивидуалним потребама и жељама.

У тако нарушеном стању у порадици дјеца су била лак плен за све што им се сервирало. Није више било кочнице за младе људе који су срљали у зла која је носила сексуална револуција. Читава једна митологија израсла је на темељима буржујског схватања породице. Почело се тежити слободи од Бога а не слободи у Богу које једина вечна, радосна и животодавна. Оне велике дивне породице у којима је одисао дух заједнице сведене су на породице са, највише, двоје дјеце.

Комунизам је паралелно са забраном Бога, забрањивао развијање домаћинства. Село уништено, земља одузета, људи претворено у робове фабрика и малих станова. Да зло буде горе, убеђени су да су тако добили а не изгубили. Нажалост, постоје људи који и данас тврде да је то тад било добро. Родитељи тако заробљени препустили су васпитавање деце просветним радницима. А тамо хаос! Такмиче се учитељи ко ће се више додворити режиму, кажњавају ученика који пости или иде у цркву. Слика највећег крвника заменила је икону Светог Саве. Светосавске песмице потиснуте су од неких пионирских стихова. Дивна литератира замењена је партизанским измишљотинама.

Да сумирамо. Породица разрушена, родитељи заробљени а деца препуштена… сваком злу.

Модеран начин живота младом човеку је нудио само грех. Музика, филм, мода, порнографија… све ово одводи омладину ка пороцима који су им сада доступни на сваком кораку. Одбацивање супружничке верности пропагирано је као ослобађање од подчињености. Брак је сведен на рационалистички уговор.

Комунизам је убио преко сто хиљада Срба, ко ће знати број оних који су прошли Голи оток и друге затворе, имања су одузета али највеће зло Комунизма огледа се управу у разарању Православне породице.

Стигоше и деведесете! Ратови… Избеглиштва… Санкције… Инфлација… Глад… У оваквим условима родитељи су принуђени да се боре за егзистенцију. У БиХ скоро пет година очеви су били, нажалост, на ратиштима. Многи се нису ни вратили. У Србији инфлација, санкције, родитељи се боре да обезбеде деци комад хлеба. А деца? Деца су на улици. А на улици? Криминал, проституција, дрога, оружије… Једначина јасна као дан: икс једнако минус бесконачно.

На самом крају века који нам је донео два светска, два балканска и један грађански рат имам имамо покушај завршног ударца: бомбардовање СР Југославије.

Нови вијек са собом носи нове политичке, друштвене и социјалне промјена али и нове невоље. Но, о томе нека пишу неке будуће генерације. Ја ћу покушати да напишем неки епилог ове анализе искушења и неприлика из друге половине ХХ века.

Кад човек сагледа све ове чињенице могао би да претпостави да је породица потпуно уништена и да смо завршили у неком виру западњачке реке. Да ли је тако? Е па није? Није дао Бог да пропадне Православна породица. Наговештавао нам је да неће бити лако али је и рекао да ће се спасити онај ко претрпи до краја. Наши родитељи су претрпели. Ми постојимо. Направили су од нас људе. Сви смо крштени, црквено венчани, славимо Божић, Васкрс, крсну славу, народ пости, иде у храмове, обнавља старе, подиже нове… Оно, истини за вољу, могло би то пуно више и боље али нека, биће. Заиста, величанствене су оне речи НЕКА НЕМАМО НИШТА ДО ЈЕДНО ЗРНО СОЛИ АЛИ НЕКА ЊИМЕ БУДЕ СВЕ ОСОЉЕНО! Наши родитељи су врло често губили све али сачували су то једно зрно соли којим је данас осољено све што имамо. Носили су тешке крстове, пењали се на Голготу, разапињани, умирали и васкрсли кроз нас. Сад наше генерације носе крст родитељства. Данас немамо несрећни комунизам, ни ратове, ни избеглиштва, ни санкције… надам се да ћемо васпитати нашу дјецу да буду боља од нас, пуно боља, најбоља на свету… као што су то били наши родитељи.

Нашим родитељима:

Бојан Крстановић