Песме Николине Ћеранић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

КРСТОЛИКО СТРАДАЊЕ

 

Кад се винеш орле гори у црнини,

све попало буде и скрушено у груду,

махни ко сабљом, над Ловћеном сини,

одбрани ријечитост у данашњем студу.

 

Озебло ти буде, не одустај тада,

вјекови су твоји већи и од горе,

крст помињи, за њега се страда,

док се спустиш у краљеве дворе.

 

Ту нека ти буде завјет код ћивота,

Свети Петар чује од Цетиња града,

да ће бити Његоша за покољења стота,

ал’ крст помињи за њега се страда.

 

Вијенац ће за тебе слова сплести,

или нека Јефимија млада,

док мањи на већи гријех ћете навести,

ал’ крст помињи за њега се страда.

 

Кад се винеш орле у данашњем студу,

сачувај нам задужбину владике Рада,

и док те мањи цјеливали буду,

крст помени јер за њега се страда. Детаљније „Песме Николине Ћеранић“

Ускоро нова књига Милана Богојевића: „Милунка Савић, – ордење и ожиљци“

Најављена почетком ове године као велики пројекат издавачке куће „Глас Србије“ књига „Милунка Савић, – ордење и ожиљци“, аутора Милана Богојевића коначно је дошла до последње фазе.

Објављивање књиге очекујемо током месеца септембра док промоцију књиге заказујемо за 62. међународни београдски сајам књига који ће се одржати од 22 до 29 октобра 2017.

Књига „Милунка Савић, – ордење и ожиљци“ је једним својим делом биографија, пропраћена великим бројем фотографија и веома интересантним докуменатима. Док у свом другом делу доноси изненађење читаоцима у виду кратких романсираних прича. Овим причама аутор попуњава историјске празнине из живота Милунке Савић на један начин који је био својствен за „војнике – писце“ из Великог рата: Станислава Кракова, Стевана Јаковљевића, Милана Шантића… Детаљније „Ускоро нова књига Милана Богојевића: „Милунка Савић, – ордење и ожиљци““

Песме Николине Ћеранић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ИМЕНДАН

 

Умивена истином, плаштом чело кријем

зао тај вјетар кормило ми мучи,

вино пије мене, док ја њега пијем,

славски вјерујем док ме вјера учи.

 

Дижем поглед к небу имена ми твог,

вјероваћу и ја децембар ми рече,

имењака имам једног јединог,

мислено ми исповјести клече.

 

А около ореоли се крију,

пјевају и играју у небеска кола,

земља шамара, анђели се смију,

док те славимо добро је Никола.

 

Још се свијећа побједе угасила није,

а икона молитвено води славски бој,

Светац је за трпезом у имену се крије,

добро је имењаче мој.

Детаљније „Песме Николине Ћеранић“

Песме (ОПЕТ КАМЕН НА СТАРОЈ КОШАРИ , М О Д Р Е К И Ш Е) – ЈАБЛАН ЛАКОЊИЋ ПАДИНАЦ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ОПЕТ КАМЕН НА СТАРОЈ КОШАРИ

 

Пишти суро пиле на Рогозни

Пишти пиле орлиће дозива

Ал орлићи давно одлетели

Како којем одрастоше крила

Побегоше дивној Шумадији

Шумадији нова гнезда праве

Нова гнезда породице своје

Породице часне и поштене

Сви седморо све љепши од љепшег

Али мајка Нада Лакоњићу

Са Рогозне ни да мрдне неће

Детаљније „Песме (ОПЕТ КАМЕН НА СТАРОЈ КОШАРИ , М О Д Р Е К И Ш Е) – ЈАБЛАН ЛАКОЊИЋ ПАДИНАЦ“

Песме – ЈАБЛАН ЛАКОЊИЋ ПАДИНАЦ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТРАВА


Што си сејо тако невесела

Ко ли ми те сејо наљутио

Ко нагрди твоје лице бело

Ко нагони сузе на твом оку

Откуд иње на тој коси црној

Ко те кара ко те оговара

Ко ти душу на памуку вади

Где је осмех на прелепом лицу

Нити збориш нит весела ти си

О мој брате Соколе с Рогозне

Немој више ништа да ме питаш

 

Што сам тужна што сам невесела

Женска памет лудост незнаније

Одведеме трновитим путем

Имала сам драгог од завида

Троје деце са њим изродила

Син јединац кућа домаћинска

Мислила сам богатство је срећа

Али сам се грдно преварила

Драги ми се на траву навуко

Прво трава онда све остало

Мене младу више и не гледа

Нит ме гледа нити самном спава

Децу своју више не познаје

Нит их буди нит их успављује

Све продаде успомене наше

Од прстена до заднје кашике

Зато сам ти грдна невесела

Зато иње на тој коси црној

Зато сузе на очима мојим

Образи се више и не суше

КОНТЕЈНЕРЕ СОКАЦИМА ПРАЗНИМ

Да отхраним ђецу гологузу

 

 


ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА


Чуј Србијо Русија те зове

Да пробудиш српске соколове

Дижи војску и младе пастире

ДА БРАНИМО СРПСКЕ МАНАСТИРЕ

Јер Европа сном мртвијем спава

С америчком гњидом разговара

Од вајкада они нама прете

ДА НАМ ОТМУ МАНАСТИРЕ СВЕТЕ

Ваша претња нама није нова

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА

Даље руке обе вам отпале

Са Србијом више нема шале

Србија је земља од завида

Добро памти по три пута враћа

Несојима зулум не опрашта

Косово ће довијек да живи

НЕ ЗАТРИЈЕ СЕМЕ У ОДИВИ

Нису срби за под једну грану

Пола света на нашу је страну

Бразил Куба и жарка Индија

Братска Кина и МАЈКА РУСИЈА

Ка западу мрско ми гледати

Мисли беда много су богати

Злато сија али се не једе

ПРАВЕДНИЦИ НА КРАЈУ ПОБЕДЕ

Чуј Европо трула творевино

Нит си вода а ниси ни вино

Обамрла у проклето царство

Чуваш своје крваво богатство

А Немачке и Енглеске курве

И племена која тамо живе

То је ђубре за Сибирске њиве

Збори ЦАРУ вољно ил невољно

Да нам даде оружје убојно

Па подигни српске галебове

И са њима све руске мигове

Заједно смо већ велика сила

Па одлети право до Бонстила

Дигни главу немој играт трићке

Спржи оне вашке америчке

Све заврши у једноме дану

Нек им буде као у Јапану

Нека виде кад Перлхарбур гори

ЗАМНОМ БРАЋО СРПСКИ СОКОЛОВИ

И сети се Рада са Цетиња

Праведно је згазит тирјанина

Мислили сте да Србија дрема

Ал се она на устанак спрема

Србија се спрема на уранку

Да правимо још једну игранку

Са шипцима више зиме нема

То су дивља неслана племена

Кад им оду ујне Америчке

С њимаћемо да играмо трићке

Кад тенкови буду код Руднице

Арнаути биће код Дренице

Неће бити никаквога боја

То ти каже мудра глава моја

Нећемо се светити никоме

Ја ти реко то нама не паше

БРАНИЋЕМО САМО ШТО ЈЕ НАШЕ

Чуј Србијо кликни из свег гласа

Кликни сило МЕЂЕДА пробуди

Пробуди га нек се што пре спрема

Америка стигла подно Кремља

Нека диже Каспијске бродове

Нек нишани у плаве сводове

Нека спржи земљу Америку

Нек је оре да саде бунику

Америка земља је тирјана

Бомбардује скоро сваког дана

Где је данас остатак Планете

Од њих плаче свако друго дете

Америчка чизма где ушета

Под њом стење две трећине света

Где год дођу крв је до кољена

ДИЖИТЕ СЕ БРАЋО ПОРОБЉЕНА

Да се звери у кавез затворе

И никада очи не отворе

Па кад прође по доста времена

Индијанска постаће племена

Нека буду оно што су били

Јес тако је мој брате премили

Као свиње нек живе на жиру

А ПЛАНЕТА ЖИВЕЋЕ У МИРУ

На Балкану неће бити мира

Док не дођу браћа из Сибира

Шта написа моја десна руко

Да не каза на леђа би пуко

Не плашим се гранате ни метка

Гониће ме милеж белосветска

ЗАКЛИЊЕМ СЕ НА КРСТ И НА СВЕЋУ

Са биљега ја бежати нећу

Ако треба и живот ћу дати

И на страшном месту постојати

НИЈЕ ВИШЊИЋ ЋОРАВ ОД РОЂЕЊА

НЕГО СУ ГА ТУРЦИ ОСЛЕПЕЛИ

Што опева Српске великане

Што запева кад је за кукање

Шта је глава СОКОЛА С РОГОЗНЕ

Ако нема Српских Манастира

ОЧЊИ ВИДЕ НЕ ТРЕБАШ МИ ВИШЕ

АКО НЕМА ВИСОКИХ ДЕЧАНА

Руски царе Владимире сине

Сломи зубе сатанском злотвору

Нека звоне звона на Босвору

КО ЗАБРАНИТ ПРАВОСЛАВНОМ СИНУ

ДА НЕ ВОЛИ СВОЈУ ОТАЏБИНУ

 

 

НА ПЕТКОВДАН 2015 ГОДИНЕ

27 октобар

КРАГУЈЕВАЦ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА

Чуј Србијо Русија те зове

Да пробудиш српске соколове

Дижи војску и младе пастире

ДА БРАНИМО СРПСКЕ МАНАСТИРЕ

Јер Европа сном мртвијем спава

С америчком гњидом разговара

Од вајкада они нама прете

ДА НАМ ОТМУ МАНАСТИРЕ СВЕТЕ

Ваша претња нама није нова

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА

Даље руке обе вам отпале

Са Србијом више нема шале

Србија је земља од завида

Добро памти по три пута враћа

Несојима зулум не опрашта

Косово ће довијек да живи

НЕ ЗАТРИЈЕ СЕМЕ У ОДИВИ

Нису срби за под једну грану

Пола света на нашу је страну

Бразил Куба и жарка Индија

Братска Кина и МАЈКА РУСИЈА

Ка западу мрско ми гледати

Мисли беда много су богати

Злато сија али се не једе

ПРАВЕДНИЦИ НА КРАЈУ ПОБЕДЕ

Чуј Европо трула творевино

Нит си вода а ниси ни вино

Обамрла у проклето царство

Чуваш своје крваво богатство

А Немачке и Енглеске курве

И племена која тамо живе

То је ђубре за Сибирске њиве

Збори ЦАРУ вољно ил невољно

Да нам даде оружје убојно

Па подигни српске галебове

И са њима све руске мигове

Заједно смо већ велика сила

Па одлети право до Бонстила

Дигни главу немој играт трићке

Спржи оне вашке америчке

Све заврши у једноме дану

Нек им буде као у Јапану

Нека виде кад Перлхарбур гори

ЗАМНОМ БРАЋО СРПСКИ СОКОЛОВИ

И сети се Рада са Цетиња

Праведно је згазит тирјанина

Мислили сте да Србија дрема

Ал се она на устанак спрема

Србија се спрема на уранку

Да правимо још једну игранку

Са шипцима више зиме нема

То су дивља неслана племена

Кад им оду ујне Америчке

С њимаћемо да играмо трићке

Кад тенкови буду код Руднице

Арнаути биће код Дренице

Неће бити никаквога боја

То ти каже мудра глава моја

Нећемо се светити никоме

Ја ти реко то нама не паше

БРАНИЋЕМО САМО ШТО ЈЕ НАШЕ

Чуј Србијо кликни из свег гласа

Кликни сило МЕЂЕДА пробуди

Пробуди га нек се што пре спрема

Америка стигла подно Кремља

Нека диже Каспијске бродове

Нек нишани у плаве сводове

Нека спржи земљу Америку

Нек је оре да саде бунику

Америка земља је тирјана

Бомбардује скоро сваког дана

Где је данас остатак Планете

Од њих плаче свако друго дете

Америчка чизма где ушета

Под њом стење две трећине света

Где год дођу крв је до кољена

ДИЖИТЕ СЕ БРАЋО ПОРОБЉЕНА

Да се звери у кавез затворе

И никада очи не отворе

Па кад прође по доста времена

Индијанска постаће племена

Нека буду оно што су били

Јес тако је мој брате премили

Као свиње нек живе на жиру

А ПЛАНЕТА ЖИВЕЋЕ У МИРУ

На Балкану неће бити мира

Док не дођу браћа из Сибира

Шта написа моја десна руко

Да не каза на леђа би пуко

Не плашим се гранате ни метка

Гониће ме милеж белосветска

ЗАКЛИЊЕМ СЕ НА КРСТ И НА СВЕЋУ

Са биљега ја бежати нећу

Ако треба и живот ћу дати

И на страшном месту постојати

НИЈЕ ВИШЊИЋ ЋОРАВ ОД РОЂЕЊА

НЕГО СУ ГА ТУРЦИ ОСЛЕПЕЛИ

Што опева Српске великане

Што запева кад је за кукање

Шта је глава СОКОЛА С РОГОЗНЕ

Ако нема Српских Манастира

ОЧЊИ ВИДЕ НЕ ТРЕБАШ МИ ВИШЕ

АКО НЕМА ВИСОКИХ ДЕЧАНА

Руски царе Владимире сине

Сломи зубе сатанском злотвору

Нека звоне звона на Босвору

КО ЗАБРАНИТ ПРАВОСЛАВНОМ СИНУ

ДА НЕ ВОЛИ СВОЈУ ОТАЏБИНУ

ЈАБЛАН ЛАКОЊИЋ ПАДИНАЦ

НА ПЕТКОВДАН 2015 ГОДИНЕ

27 октобар

КРАГУЈ

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА

 

Чуј Србијо Русија те зове

Да пробудиш српске соколове

Дижи војску и младе пастире

ДА БРАНИМО СРПСКЕ МАНАСТИРЕ

Јер Европа сном мртвијем спава

С америчком гњидом разговара

Од вајкада они нама прете

ДА НАМ ОТМУ МАНАСТИРЕ СВЕТЕ

Ваша претња нама није нова

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРПСКОГ КОСОВА

Даље руке обе вам отпале

Са Србијом више нема шале

Србија је земља од завида

Добро памти по три пута враћа

Несојима зулум не опрашта

Косово ће довијек да живи

НЕ ЗАТРИЈЕ СЕМЕ У ОДИВИ

Нису срби за под једну грану

Пола света на нашу је страну

Бразил Куба и жарка Индија

Братска Кина и МАЈКА РУСИЈА

Ка западу мрско ми гледати

Мисли беда много су богати

Злато сија али се не једе

ПРАВЕДНИЦИ НА КРАЈУ ПОБЕДЕ

Чуј Европо трула творевино

Нит си вода а ниси ни вино

Обамрла у проклето царство

Чуваш своје крваво богатство

А Немачке и Енглеске курве

И племена која тамо живе

То је ђубре за Сибирске њиве

Збори ЦАРУ вољно ил невољно

Да нам даде оружје убојно

Па подигни српске галебове

И са њима све руске мигове

Заједно смо већ велика сила

Па одлети право до Бонстила

Дигни главу немој играт трићке

Спржи оне вашке америчке

Све заврши у једноме дану

Нек им буде као у Јапану

Нека виде кад Перлхарбур гори

ЗАМНОМ БРАЋО СРПСКИ СОКОЛОВИ

И сети се Рада са Цетиња

Праведно је згазит тирјанина

Мислили сте да Србија дрема

Ал се она на устанак спрема

Србија се спрема на уранку

Да правимо још једну игранку

Са шипцима више зиме нема

То су дивља неслана племена

Кад им оду ујне Америчке

С њимаћемо да играмо трићке

Кад тенкови буду код Руднице

Арнаути биће код Дренице

Неће бити никаквога боја

То ти каже мудра глава моја

Нећемо се светити никоме

Ја ти реко то нама не паше

БРАНИЋЕМО САМО ШТО ЈЕ НАШЕ

Чуј Србијо кликни из свег гласа

Кликни сило МЕЂЕДА пробуди

Пробуди га нек се што пре спрема

Америка стигла подно Кремља

Нека диже Каспијске бродове

Нек нишани у плаве сводове

Нека спржи земљу Америку

Нек је оре да саде бунику

Америка земља је тирјана

Бомбардује скоро сваког дана

Где је данас остатак Планете

Од њих плаче свако друго дете

Америчка чизма где ушета

Под њом стење две трећине света

Где год дођу крв је до кољена

ДИЖИТЕ СЕ БРАЋО ПОРОБЉЕНА

Да се звери у кавез затворе

И никада очи не отворе

Па кад прође по доста времена

Индијанска постаће племена

Нека буду оно што су били

Јес тако је мој брате премили

Као свиње нек живе на жиру

А ПЛАНЕТА ЖИВЕЋЕ У МИРУ

На Балкану неће бити мира

Док не дођу браћа из Сибира

Шта написа моја десна руко

Да не каза на леђа би пуко

Не плашим се гранате ни метка

Гониће ме милеж белосветска

ЗАКЛИЊЕМ СЕ НА КРСТ И НА СВЕЋУ

Са биљега ја бежати нећу

Ако треба и живот ћу дати

И на страшном месту постојати

НИЈЕ ВИШЊИЋ ЋОРАВ ОД РОЂЕЊА

НЕГО СУ ГА ТУРЦИ ОСЛЕПЕЛИ

Што опева Српске великане

Што запева кад је за кукање

Шта је глава СОКОЛА С РОГОЗНЕ

Ако нема Српских Манастира

ОЧЊИ ВИДЕ НЕ ТРЕБАШ МИ ВИШЕ

АКО НЕМА ВИСОКИХ ДЕЧАНА

Руски царе Владимире сине

Сломи зубе сатанском злотвору

Нека звоне звона на Босвору

КО ЗАБРАНИТ ПРАВОСЛАВНОМ СИНУ

ДА НЕ ВОЛИ СВОЈУ ОТАЏБИНУ

 

 

ЈАБЛАН ЛАКОЊИЋ ПАДИНАЦ

 

НА ПЕТКОВДАН 2015 ГОДИНЕ

27 октобар

КРАГУЈЕВАЦ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЕВАЦ

Песме Љиљане Браловић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

КАД ЈЕ УМРО ЦРНИ ЂОРЂЕ

 

Није умро Црни Ђорђе,

кад му се руса глава раскотрљала

преко радовањских доља,

одрубљена кумовском руком,

с муком.

 

Није умро Црни Ђорђе

када су му главу

низ траву

турском владару пред ноге бацили

и славили.

 

Умро је Ђорђе пре неки дан

када је његов сан,

баш као некад његова глава,

бачен пред ноге европских вазала,

у неповрат!

 

 

 

НАД ВОЖДОВИМ ГРОБОМ

 

Дођох ти Вожде ниоткуда у недоба.

Догнала ме нужда до твог светог гроба

да ти поруку пренесем од нашега рода,

пре него што неко и мошти ти прода.

 

Лепше ти је доле где гамижу црви,

него мећу живим од меса и крви.

Овде нема ништа сем глади и мука,

у Србији свака Вујичина рука.

 

Оно што је тебе за живота трло

нама се кроз време умножило врло,

па када би те из мртвих повратио неко,

побегао би к Богу, ништа не би чек о,

 

Чојство и јунаштво, српски идеали,

са твојом су главом на ледину пали.

Те је лакше твоје, него живих бреме,

поручује српско изумрло племе!

Над поворком бело јато

Данас је празник Св Анастасије мајке Светога Саве,жене Немањине, мајке свих нас православних Срба

У сусрет данашњем празнику а на радост свих наших читалаца

Из романа Пророчанство Немањине жене аутора др Драгана Дамјановића

УСКОРО

Ново седмо допуњено издање .

Књига бисер српске књижевности најчитанији роман у 2016. и 2017. години.

 

Ноћ коју су у молитвеном тиховању провеле сестре крај одра мати Анастасије, никада неће заборавити.Јер како су следећег јутра једна другој шапатом признавале, чинило им се да се њено тело премешта у олтар.

Имале су живи осећај да заједно с њима, крај ове дивне мајке, силазећи са зида, дворе монаси Симеон и Сава. И неколико пута одлазиле су да им се поклоне.У рано јутро дођоше и монаси из оближњег манастира Светог Николе.

Службе са сестринством одоше на своја послушањ сестру Теодору монахиње замолише да до даљег преузме руковођење манастиром. Рекоше јој да она то мора да прихвати, не само зато што је најстарија и најученија међу њима, него и што је то жеља игуманије Анастасије.

„Мати Анастасија је одсутна, а вама то она за живота није рекла, али ја сам њен предлог већ прихватила”, каза, не противећи се, монахиња Теодора.

Детаљније „Над поворком бело јато“

ВИДОВДАН У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ДУХОВНОСТИ

Савиндан и Видовдан два су најзначајнија српска свеца и они су међаши српскога трајања и српске судбине на вечито немирним балканским просторима. Св. Сава свео је у своје Законоправило скоро дванаест векова српске историје, почев од онога времена када се први пут помиње 27 српских племена на простору Илирика, тј. од западне Бугарске до Трста и од средње Словачке до Пелопонеза. И увео Србију у Европу (данас би светски дипломатски мангупи и протуве рекли да је Србија тада „званично призната“), при чему треба рећи да је то, немањићко, доба било време највећих домашаја и највиших узлета у свим областима српске историје и духовности. А то је дало основа зналцу да устврди: „Српска средњовековна држава била […] је тада исто што и Тоскана, а не некаква запуштена провинција […]. И чак можда на вишем нивоу од Тоскане“.

Срба је, дакле, било, и били су моћни и непомерљиви, док су имали своју световну и духовну власт и док су се имали на кога угледати и за ким окренути. У средњем веку владао је краљ, али је он испред себе истурао Цркву и слушао њене најумније представнике; иза себе имао је властелу која је једнако поштовала и Краља и Цркву. А народ имао узоре у свима њима и њихову потпуну заштиту.

Детаљније „ВИДОВДАН У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ДУХОВНОСТИ“