СРПСКА РЕЧ НА КРИЛИМА ИНТЕРНЕТА

ПАКЕТ ЗА ОБРАДУ СРПСКОГ ТЕКСТА, СА РЕЧНИКОМ СРПСКОГА ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСОМ – УСКРШЊИ ПОКЛОН СРПСКОМЕ НАРОДУ

•угао главног уредника Гласа Србије•

Господине Симићу, у дане велике православне радости, с радосним поздравом Христос васкрсе, добро дошли у  Глас Србије! Молимо Вас да за млађе читаоце кажете реч-две о себи.

Христос васкрсе и  боље Вас нашао, после 20 година од покретања Гласа Србије и после 20 година од појаве програма РАС, који је инсталиран на хиљадама рачунара по целој српској земљи и свуда по свету где још Срби живе и где српска реч није заборављена.

Људски живот испуњен радом и стварањем брзо пролази. Детињство у селу Обадима код Сребренице, кроз које путник ни пешке ни на коњу није могао лако проћи од мноштва деце, основна и средња школа у завичају, студије на Филолошком факултету у Београду,  38 година лексикографско-филолошког рада у Институту за српски језик САНУ и 20 година бављења српским језиком у савременим информативним технологијама –  „појављују ми се као сан моје младости“.

 

 

У почетку је био РАС

Као класични филолог по струци, са урођеним сазнањем да је језик део националног идентитета, у време појаве нових информатичких технологија (90-тих година прошлог века), брзо сам схватио да српски језик, као и сви други језици света, мора наћи своје место у новом, дигиталном окружењу. Стога сам изашао у сусрет захтевима графичких кућа Политике и Борбе, које су тражиле да српска правила за поделу речи на слогове уденем у активан компјутерски програм.

Тако је настао РАС, камен темељац мога програмског пакета, мала тврђавица око које су – без рачуна о времену и годинама – солидно и без журбе дозиђивани други програми: српски коректор, програм за конверзију кодних распореда и словних фонтова, програм за екавизацију и ијекавизацију текста, Правописни речник српскога језика, као и дигитална лексикографска издања: Старословенски речник Ф. Миклошића (чека на издавање од 2008), Рјечник из књижевних старина српских Ђ. Даничића, Српски рјечник В. Ст. Караџића, Рјечник српскога језика, дијалектолошки и двојезични речници и Географска енциклопедија насеља Србије. Из послова којима се крај није могао сагледати временом су изрониле контуре програмског здања српскога језика, које ће широм отворити врата Србима из земље и расејања.

 

Мр Милорад Симић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ, лексикограф и уредник Речника САНУ, дијалектолог, стручњак за правописну проблематику, аутор језичких алгоритама у програмима за обраду српског текста на рачунару и издавач бројних капиталних дигиталних дела.

 

 

Програмски пакет РАС, незванични стандард за обраду српског текста на рачунару,  налази се на српском софтверском тржишту пуних 20 година. То је најпрофесионалније урађен пакет за српски језик, који се користи у скоро свим издавачко-графичким кућама, бројним научним и културним институцијама, а купац је и Завод за информатику и Интернет Републике Србије за све републичке органе, организације и локалну самоуправу (до верзије Ворда 2003). РАС је добитник сребрног печата за унапређење графичке делатности, а Министарство просвете Републике Србије препоручило је РАС основним и средњим школама као наставно учило.

Постојећа верзија на интернету има обогаћену коректорску базу од 3.250.000 облика речи, којом се (бојењем непознатих речи)  проверава ваш документ у ртф формату.

 

Почетак обичаја да се за Ускрс припремау јаја потиче из времена Марије Магдалене, која је приликом ширења Јеванђеља у Риму изашла пред цара Тиберија са речима Христос васкрсе и пружила му на дар офарбано јаје. Туцање јајета и лом љуске, која симболише окове, представља почетак новог живота.

И данас су у нашем наролу за овај празник усатаљени многи обичаји, који нарочито веселе децу. За тај дан се фарбају јаја, највише црвеном бојом (мада се користе и друге боје), поклањају се јаја и туца се јаима. У неким земљама обичај је да се уместо фарабаних јаја поклањају јаја или фигуре од чоколаде.

Православни хришћани у Србији се тог дана позрдављају поздравом Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе.

 

Правописни речник српскога језика урађен је на основу Речника САНУ, Речника Матице српске и постојеће правописне литературе (на основу правописа од 1960, 1993. и 2010). Речник са 123.000 правописно обрађених и акцентованих речи даје јасна и недвосмислена решења, која су по потреби образложена, а код појединих речи (ради сагледавања проблема) дата су упоредна решења из речника и других правописа. Ово је наш покушај да вратимо логику у српски правопис и да се спречимо „ново подешавање“ српског правописа према енглеском и другим страним језицима.

Правописни речник се користи у Српској академији наука, у Институту за српски језик САНУ, у Вуковој задужбини, у Политици, Блицу и бројним другим издавачким кућама.

 

 

 

Речник српскога језика, са 307.000 речи и 11.000.000 облика речи, представља дигиталну верзију 18 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје Српска академија наука и уметности у Београду,  и три последња тома Речника српскохрватског књижевног језика, који је издала Матица српска. Речник садржи непроцењиво лексичко, језичко и културно благо српскога народа за протекла два века. То је речник страних и мање познатих речи, то је речник синонима и најбогатији извор српске правописне праксе. А кад се узме у обзир да поред претраживања одредница постоји још 14 допунских критеријума за претрагу, онда је вредност речника још већа.

 

 

 

Мишљења о Српском електронском речнику

Српски електронски речник – крила српског језика
Речници су дубинске и свеобухватне слике наших живота и збирке наших знања. Они су исцрпне личне карте нашег језика, који је најисцрпнија и најтачнија слика нас самих. Та слика се досад чувала и преносила у књигама. Данас речи излазе из књига и светом путују брже него у ранијим временима. Захваљујући труду Милорада Симића и Српском електронском речнику и речи српског језика су добиле крила (Љубомир Симовић, 2005. године).

Нови рат за српски језик и писменост
После скоро два века од Вуковог „рата за српски језик и правопис“, у технолошки измењеним условима, поново је потребна борба за нову врсту писмености – компјутерску писменост. Један од учесника у овом новом „рату“ је и мр Милорад Симић, познат по Програмском пакету РАС (за обраду текста на српском језику), а сада и по Српском електронском речнику (око 300.000 речи), који нам омогућује да препоручимо српски језик свуда и свакоме (Милорад Павић, 2005. године).

 

ПАКЕТ ЗА ОБРАДУ СРПСКОГ ТЕКСТА, СА РЕЧНИКОМ СРПСКОГА ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСОМ – УСКРШЊИ ПОКЛОН СРПСКОМЕ НАРОДУ

После периода производње и стварања Ви сте начинили револуционарне кораке у представљању, рекламирању и  коришћењу Вашега софтвера.

Ново време и нове технологије тражи нове путеве и нуде нове могућности. У том смислу, у сарадњи са Србософтом, решили смо да све до сада произведене програме, један за другим, изнесемо на интернет и да ставимо на коришћење српском народу.

Наш први корак је отварање бесплатног јавног сервиса за српски на интернету на сајту www.srpskijezik.com, под знаком Српске дигиталне библиотеке. На сајту се тренутно налазе РАС коректор од 3.250.000 облика речи, РАС конвертор за претварање ћирилице у латиницу и обрнуто и решавање интерпункцијских проблема, Правопис српскога језика од 123.000 обрађених и акцентованих речи (са 639 драгоцених коментара и поука) и Речник српскога језика од 307.000 одредница и базом од преко 11.000.000 претраживих облика речи.

Овим програмима (према нашим могућностима) биће додато 5—6 програма који ће допунити функционалну целовитост српског језичког пакета.

За коришћење софтвера потребна је само Ваша пријава: са корисничким именом, лозинком и подацима о кориснику, уз напомену да је због Ваших будућих привилегија пожељно да се пријавите одмах.

Сви пријављени посетиоци сајта моћи ће без икаквог ограничења да претражују основне одреднице Правописа и Речника и да користе услуге пакета РАС у обиму који задовољава дневне потребе највећег броја корисника (до 5.400 словних знакова са размацима).

Програми су урађени у технологији облака, и могу се користити са свих оперативних система и уређаја који имају приступ интернету. Дакле, биће доступни из канцеларије, од куће, из иностранства, са брода, из аутомобила. Ма где се налазили, српски језик и програми за српски језик биће увек са Вама.

Наш сајт www.srpskijezik.com, који ради тек од 1. априла 2013. године, има до сада, скоро без икаквих реклама,  преко 25.000 посетилаца из  српских земаља и иностранства. Посетиоци изражавају захвалност и похвале, од који наводимо само неке: Свака част! Сјајно! Хвала вам од срца! Хвала што постојите! Коначно смо дочекали овакав сајт и за српски језик! Велики поклон српском језику и свима нама! Хвала на труду у корист свих нас! Сјајно што сте нам ово приуштили! Радостан сам што нам је овако нешто доступно на интернету! Ово је историјски производ за очување српског језика и ћириличног писма!

За професионалце ћемо понудити све могуће удобности у коришћењу наших програма, међу којима је и рад у Ворду, са неограниченим претраживањима речничких база, као и могућност истовременог коришћења програма на рачунарима и на интернету.

 

Даљи развој софтвера и развојни планови

Ја сам за протеклих 20 година са мојим сарадницима урадио онолико колико се могло и колико су материјалне могућности дозвољавале. Поред стваралачког задовољства, којим  сам награђен, осећам дубоко незадовољство што није урађено све што је било потребно за српски језик, или бар онолико колико су урадили други народи у свету.

Због тога смо поред бесплатног јавног сервиса за српски језик решили да оснујемо и фондацију „Милодар за српски језик“, која ће од продаје софтвера и прикупљањем средстава од задовољних корисника нашег сајта финансирати даљи развој програма за српски језик и доприносити ширењу језичке и информатичке културе код Срба. У овим пословима, као при градњи цркве, свак прилаже онолико колико има, не гледајући колико су други дали. И на крају и овде важи правило да су мали прилози највећи прилози.

На овај начин  омогућили смо коришћење софтвера и онима који немају новац, или га немају тренутно, а онима који купују софтвер пружили смо прилику да најпре виде шта купују.

Надамо се да ће информатичко здања српског језика за коју годину бити приведено крају, а бригу о српском језику преузеће српски народ и српске државе у којима је српски службени језик.