ПОВРАТАК БУДУЋНОСТИ – ИЛИ ДУГОРОЧНИ ПРОЈЕКТИ И РАЗВОЈНЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ ЗА ПРЕПОРОД СРБИЈЕ

Романсирани живот и свет без маште, немају ни смисла ни перспективе, ако су зарад остварења само идеја, стваралаштва и забаве.

Стицајем различитих узрочно последичних планова и интереса великих сила и њихових сателита, са глобалног нивоа планова, слободна Србија је у њима да нестане а не да се развија. Спрега свих релевантних фактора, чињеница аргумената, доказаних вредности и истина, маште уз горак укус страсти којој подлеже, а даје јој за право у доказивању стварности. Будућност која не остаје без ускраћена права и правила, као што су до бескраја то искористиле прошлост и садашњост.

Циљеви и идеали човечанства имају примат над средствима за њихово остварење.

Сврха људске делатности нису техника и технологија већ борба за човека и човечанство, а за све то су потребни хуманији и праведнији међуљудски односи и достојанственији живот човека.
Међутим, остваривање циља захтева и одређена техничка средства, отуда не сме се потцењивати ни значај технике и технологије.
Зато човечанство увек мора тежити постизању највиших циљева, па тек онда тражити средства и путеве како то да оствари.
Нема потпуног, коначног и провереног научног погледа на будућност, он се увек јавља као вероватноћа. Бежећи од постојећег у трагању за будућношћу, понекад запада у жељно, утопијско.
Па ипак , човеку је потребна и таква, утопијска визија будућности. Нема јаве без сна о њој.
Према оптимистичким схатањима, човечанство се креће новом, хуманијем људском друштву. За сада такво друштво постоји само у људским жељама и визијама.
Ако би основицу за доношење одлука о стопи „прогреса“ дозволили да буде по мери потреба светских моћника са, или, из овалног кабинета Беле куће САД, Бакингемске палате, Јелисејских поља, канцелара из Рајхстага, Царских двери трешњиног цвета излазећег сунца – то би значило сумрак човечанства. Њима никада не би било доста, а нас би било све мање способних да се одупремо толикој „глади“ и себичности моћних.
Има ли алтернативе за толики и такав јаз између богатих и сиромашних? Када ће ови први схватити потребу за поштовањем законитости социјалне правде? Питање је скоре Будућности.
Већ све озбиљније указује се на пуцање срамог вела са маскираних лица хушкача на државни тероризам и на оне којима стрпљење све више измиче. Храбрих и умних, изгледи су да је све више данас него јуче.