Песме Љиљане Браловић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

КАД ЈЕ УМРО ЦРНИ ЂОРЂЕ

 

Није умро Црни Ђорђе,

кад му се руса глава раскотрљала

преко радовањских доља,

одрубљена кумовском руком,

с муком.

 

Није умро Црни Ђорђе

када су му главу

низ траву

турском владару пред ноге бацили

и славили.

 

Умро је Ђорђе пре неки дан

када је његов сан,

баш као некад његова глава,

бачен пред ноге европских вазала,

у неповрат!

 

 

 

НАД ВОЖДОВИМ ГРОБОМ

 

Дођох ти Вожде ниоткуда у недоба.

Догнала ме нужда до твог светог гроба

да ти поруку пренесем од нашега рода,

пре него што неко и мошти ти прода.

 

Лепше ти је доле где гамижу црви,

него мећу живим од меса и крви.

Овде нема ништа сем глади и мука,

у Србији свака Вујичина рука.

 

Оно што је тебе за живота трло

нама се кроз време умножило врло,

па када би те из мртвих повратио неко,

побегао би к Богу, ништа не би чек о,

 

Чојство и јунаштво, српски идеали,

са твојом су главом на ледину пали.

Те је лакше твоје, него живих бреме,

поручује српско изумрло племе!