Из дириговане и насилне транзиције Србија има шансе да се успешно развија

Од Берлинског конгреса у 19 веку постоји скована завера великих сила, којима предњачи Немачка да се Србија може оквирно развијати, само у оквиру неколико пашалука. Велики рат, Балкански 1912 и Први светски 1915. нису омогућили глобалистима да разбије Србију, напротив, она излази као победница са својим савезницима 1918 године. Ту су пали на колена, капитулирали  цар Фрањо Јосиф, немачки Кајзер , пред најмоћнијима на свету главокомандујућим Франше Де Переом, краљем Петром Првим Карађорђевићем Осободиоцем  и регентом краљом Александром Првим Карађорђевићем, са својим најмоћнијим војводама који су стигли да пободу победнички барјак  до царске штале Аустро- угарског Хофбурга у Бечу.

Завереници из Берлина и даље не мирују. Они покрећу читаву лавину преврата убијају краља  Александра Првог у Марсеју, доласком Хитлера на власт у Немачкој и удруживањем са силама осовине барјактарима фашизма. Немачком, Јапаном и Италијом.  И ту Србија са моћним савезницима у четворогодишњем војевању, стварајући нову Југославију успева да победи. Глобалисти поново остају кратких рукава.

 

Требало им је 45 година да подло организују грађански рат у Југославији и изграде стратегију на национализму и заваде дојучерашње братске народе. То све што се тиче историје бива .

Србија и Срби нису изгубили из вида да су са компаративним предностима у односу на суседе, ипак богата земља. Имају солидно рудно благо плодне оранице , здраву пијаћу воду , велико искуство у индустријског производњи и школован подмладак који може да понесе терет најмоћније индустријске производње у свету .

Садашња влада републике Србије је показала да зна и уме да се филозофски речено бори са најмоћнијим противницима сопственог развоја у свету. Врата су јој широм отворена код најмоћније земље света  мајком Русијом на челу са моћним Путином. Са дојучерашним непријатељима НАТО пактом ( канцеларком Меркер, администрацијом председника САД Обамом, итд.) , потом, са Арапским Емиратима, моћном Народном Републиком Кином.

Да ли ће мо ући у европску унију и кад, то по оној комедији:,, Да ли ће Ђекна да умре или неће, кад ће, не зна се?,,Или да ли да се секирамо што датума нема , можемо да поручимо глобалистима да се код нас у Србији каже: “Село гори а баба се чешља!“

Ако ствари тако стоје, откуд и даље интересовање за Србију коју ни овог пута не поробише. Јесте да нам фабрике не раде, да добар део младих и школованих, живе од бабине и дедине пензије и да чека, са овом владом Србије којој верује свој тренутак.
Питате се зашто оволики оптимизам? Разлога има на претек: То је уређивање хиљаде хектара плодних ораница у Војводини, издвајање огромних средстава потстицајних из републичке касе за регистрацију пољопривредних газдинстава.И планско пројектовање пољопривредне производње. Затим, изградња Београда на води, Сави и Дунаву итд.

Добар пример је италијанска фабрика Фијат, бивша застава у Крагујевцу која успешно ради  велико интересовање инвеститора из Русије, Кине, Немачке, Америке…

Полако браћо и сестре, не можете променити оно што је вечно, што нам је Бог даривао, јер то нису могли ни Турци Османлије, ни Одинови Германи, нити белосветски силници за 75 дана апокалипсе над Србијом.  Полако децо и старине , окрените се око себе и видећете да смо своји на своме, да смо вечни и да смо преостала Европа у Постевропи.

Само се у Србији мешају мотиви лепоте и битака, сударају апокалипсе Колубарске битке и Солунског фронта, мирише хлеб са седам кора, лелујају у златној измаглици неуништиве српске куће и српска чељад, на раскршћу Истока и Запада, пре Растка Немањића, после Светога Саве и Светог Симеона па све до данас.