ЕГИНА – острво где заборавите на време

Омиљено острво Атињана и све више других посетилаца

Ово острво Атињани одавно познају. Поседују викендице на које могу скокнути у свако доба, с обзиром да се Егина налази неких на сат и по вожње трајектом ка југу од атинске луке Пиреј.

Ово парче копна у водама Егеја, зауставља дах када га боље упознате. Поред опуштања на плажи, уколико вам досади можете обићи град Егину, или се упутити на излет до Атине.

Можете искористити благодети локалног аутобуса, као и таксија или кола. Мали бродови иду до свих плажа. Можете се, рецимо упутити на авантуристички излет бродом на оство Мони и до истоимене чувене плаже.

Мони ће одушевити љубитеље природе (иако је у питању брдашце са фантастичним погледом).

Агиа Марина

Још увек је у зачетку туризма. Спремно чека посетиоце, а постојеће брижљиво чува. Љубазни су и желе да помогну, објасне и укажу на благодети града и самог острва. 17. јул је дан њихове заштитнице Свете Марине, по којој је месташце добило име.

Тог дана, а нарочито дан пре, место постане поприште весеља. Након литије која обилази место у послеподневним часовима и православне литургије у част светитељке, наступа пригодан програм у самој близини малене цркве која готово да лебди између неба и мора, заваљена у стени надомак обале. На проширењу између цркве и мора, то исто вече одвија се програм са наступима грчког фолклора. Попут вашара, градић је ова два дана пун људи, ресторани раде пуном паром, па се уз пригодан програм и церемонију, светкује до касних сати.

Поподне се проводи на плажи. Плићак дугачких размера, омогућава ничим изазвано бањање, а за неког и аквабик. Плажа Агиа Марине једна је од најлепших. Песковита, чиста и са плићаком који дубоко залази у морску површ, најдужа је на острву. Ситан песак милује стопала и не дозвољава да се повредите. Једна Гркиња учи три мала становника Егине да пливају. Група младих игра одбојку у води. Деца уживају, старији препричавају приче. Настала су нека нова пријатељства. Нашли су се неки фантастични људи, на истом месту и у исто време… баш овде, на Егини.

Истраживање острва

Јутро је. Мирише грчко пециво у оближњој пекари. Приступамо, жаром гладних путника. Ђеврек пуњен чоколадом са сусамом. Тако звана Бугаца као типично грчко пециво, справљено у два укуса. Пуњена пудингом од ваниле и она слана – пуњена спанаћем и луком. Кроасани са кремом и ситне шкољке са надевом од сира и спанаћа. Хлеб, тек печен, сервира се по реду. Старији Грци приступају јутарњој рутини куповине, са новинама у рукама. Одлучујем се за слатку варијанту ђеврека и за бугацу пуњену спанаћом.

Док тесто крцка под зубима схватам да ће ме ово коштати. Сад ми је јасно зашто су мештани овог места – неодољиво пуначки.

Спремни смо за полазак до храма Афеје. Крећемо бетоном пут јутарњег истраживања острва. Камењар и шума. У близини је и манастир Светог Мине, један од неколико светиња овог острва.

Вредне монахиње спремају намирнице као што су домаћи козји сир, сирупи, слатка, џем, зимница као и мирисне сапуне. Одлучујем се за домаћи сок од лимуна. На излазу се послужујемо питком водом и рахатлуцима од пистаћа.

Сунце се разбудило. Почиње да пржи рамена. Протиче узбрдица, док се са обе њене стране протежу викендице и виле. Све је направљено за ужитак у хладу док сунце греје морски свод. Грци заиста знају да уживају и да се опусте на сопственом тлу. Пењање уз причу сасвим глатко протиче.

Шумски пут води право до археолошког налазишта чувеног праисторијског храма Афеа, који је претворен сада у музеј и праву острвску атракцију. Потиче из 5. века пре Христа и значајан је антички споменик културе. Кажу да је по узору на њега саграђен Пантеон у Атини.

Улаз до споменика и у музеј који крије остатке старог здања, изгорелог приликом пожара, стаје 4 евра.

Храм из 5. века пре н.е.

Преко пута комплекса, можете се освежити у кафићу са погледом на море. Специфичан камени инвентар, по узору на камени споменик, даје посебан – „антички“ угођај. Освежисмо се уз хладна пића и сладоледе са укусом пистаћа и лимуна.

Град Егина

Прелепи лучки град Егина, са бисерном обалом, сачињном од мноштва једрилица, подсећа на Венецију и на малтешку Ла Валету. Нешто је што се прво види и прво примети, након пристизања на острво. Враћају му се сви који га једном виде. Море, мноштво нанизаних једрилица, љубазни људи, жене на моторима и укус пистаћа. Уредне поплочане приморске улице стецишта су прилично мирног и хармоничног саобраћаја. Човек поред седи и чита грчке новине. Конобар доноси две зделе са сладоледима, посутим брусницом и сирупом од карамеле. Пијаца, као стециште живља и комуникације, увек је најзанимљивија за обилазак. Рибарница се наставља на њу.

Манастир посвећен Светом Нектарију

Оно што је незаобилазно на острву Егина, како за православне вернике тако и за народе других вера, свакако је чувени православни храм посвећен светом Нектарију (Агиос Нектариос) који је и круна самог оства. Ова ризница православља, чува мошти светитеља.

Оно што је за Србе отац Василије Острошки, то је за Грке – Нектарије Егински. Заштитник, вољени светитељ, лекар којем се моле не само Грци већ и многи други који верују да даје оздрављење људима путем молитава.

Његове мошти подељене су на више места. Лобања је под круном, као и део моштију – у мушком делу манастира посвећеном Светој Тројици. Рука је у новој цркви.

Мошти су у гробници од белог мермера одмах поред манастира. Кажу, да када прислоните уши овом белом мермеру можете чути откуцаје срца. Опојан мирис мира осећа се када јој приђете. Разни малени предмети остављају се овде. Снажне жеље верника, уткане су у читав призор. Још један део моштију налази се у манастиру у Раковици у Београду. Светац има исцељујуће моћи које су осетили многи који су посетили овај манастир.

Нешто више о острву Егина:

Површине од само 85 квадратних километара и дужине обале од 57 километара, а са само 16 наутичких миља од Пиреја, Егина је друго највеће острво у Саронском заливу, који још зову и Егински. Највеће је Саламис. Острво има преко 11.000 становника, од којих готово половина живи у граду Егина. Да бисте дошли до њега, морате се мало провозати. Али то ће бити угодна вожња трајектом, уз обавезно уживање у погледу на Егеј и његову модро плаву боју. Неретко ће вас испратити јато увек гладних галебова.

Када сте на Егини, можете уживати у острвском начину живота. Плажа је пешчана и са јако дугим плићаком (у Агиа Марини нарочито).

Љубитељи историје и архитектуре овде се неће разочарати. Острво има посебно место у грчкој митологији. Ипак, најпознатија места овог острва јесу манастир посвећен Светом Нектарију и храм Атхена Апхаиа, посвећен богињи Атхени, у близини Агиа Марине. Главни град Егина са западне стране, насеље Пердика са југозападне, Соувала на северној, где је и чувена бања Соувала и Агиа Мрина на источној страни, са дугачком плажом коју туристи највише воле.

Егина, на срећу није жртва масовног туризма. Бар не још увек. Зато је идеално место и за независне путнике који воле да истражују сами и који желе да искусе реалну слику живота и рада на острву. Ово је једно од ретких грчких дестинације које нису налицкане и подређене туристима. Напротив, Егина чува свој мир и своју изворност. Утисак је да је најомиљеније скровиште атињана и уопште Грка, који је чини се, љубоморно чувају од знатижељних погледа туриста.